DŽozef Štiglic: Ekonomski haos su izazvali tzv. finansijski čarobnjaci

Njujork - Imajući u vidu činjenicu da je prošla godina bila loša, nadajmo se da će ova biti bolja. Za Evropu i Sjedinjene Države, 2010. je predstavljala razočaranje, jer dok smo se 2009. oporavljali od pucanja kreditnog mehura, očekivali smo da će 2010. godina biti obeležena preobražajem, odnosno oporavkom ekonomije i porastom potrošnje. Između ostalog, bilo je široko rasprostranjeno mišljenje da će privredni rast biti spor, ali da neće predstavljati značajnu prepreku za oživljavanje ekonomije. U tom slučaju, počeli bismo da doživljavamo Veliku recesiju kao ružan san, a tržišna ekonomija bi zahvaljujući valjanim potezima državnih zvaničnika pokazala „otpornost“.

Nasuprot tome, 2010. bila je poput noćne more. Kriza s kojom su se suočile Irska i Grčka dovela je u pitanje opstanak evra i nagovestila nemogućnost otplate dugova. S obe strane Atlantika stopa nezaposlenosti nije smanjena i iznosi oko deset odsto. Iako je deset odsto američkih domaćinstava ostalo bez domova zbog neplaćanja rata kredita u prethodnom periodu, trend oduzimanja nekretnina je nastavljen, što je izazvalo sumnje u delotvornost sistema „vladavine zakona“. Nažalost, ispostavilo se da su novogodišnje odluke donete krajem 2009. u Evropi i Sjedinjenim Državama bile pogrešne. Kao odgovor na greške i „razuzdano“ ponašanje privatnog sektora, koji su predstavljali okidač za krizu, pokrenut je paket mera štednje u javnom sektoru. Gotovo je izvesno da će takav potez usporiti oporavak i onemogućiti povećanje stope zaposlenosti. Istovremeno, treba očekivati smanjenje konkurentnosti. Za razliku od Kine koja je zahvaljujući investicijama u obrazovanje, tehnologiju i infrastrukturu, sačuvala ekonomiju, Evropa i SAD su smanjile izdatke u tim domenima.

Postalo je moderno da političari drže pridike o bolu i patnji, iako najveće posledice krize osećaju oni čiji se glas gotovo i ne čuje - siromašni i mladi. U cilju pokretanja ekonomije potrebno je da se pojedinci žrtvuju u izvesnoj meri, ali ukoliko pogledamo u raspodelu zarada u SAD, postaje jasno ko bi trebalo da dobije takvu „ulogu“ - gotovo četvrtina ukupne zarade isplaćuje se ljudima na najvišim položajima, koji čine jedan odsto zaposlenih, dok su plate većine Amerikanaca niže nego u protekloj deceniji. Jednostavno govoreći, većina Amerikanaca nije učestvovala u onome što su mnogi nazivali „velikom umerenošću“, a što je, zapravo, predstavljalo „majku svih kreditnih mehura“. Stoga se postavlja pitanje da li zbilja treba naterati nedužne žrtve krize i one koji nisu imali nikakve koristi od tobožnjeg blagostanja da plate još veći ceh. I u Evropi i u Sjedinjenim Državama i dalje ima ljudi koji su talentovani kao i pre recesije, a postoje i isti resursi. Ilustracije radi, privatna finansijska tržišta su pogrešno ulagala kapital pre izbijanja krize, zbog čega su prokockane značajne šanse. Imajući u vidu takvu situaciju, treba osmisliti način na koji će resursi biti efikasno upotrebljeni. U nekim slučajevima potrebno je otpisati dugove vlasnicima nekretnina, kao i pojedinim vladama. Odlaganje sprovođenja te odluke vodi ka novim troškovima.

Banke nikada nisu želele da priznaju da su odobravale „loše kredite“, niti da obelodane gubitke pre nego što izvrše proces rekapitalizacije. Ipak, finansijski sektor mora da apeluje na vlade da otplate dugove, čak i onda kada to podrazumeva društvene potrese. Kao što znamo, takav potez ne bi označio „prestanak života“. Mada niko ne želi da doživi traumu nalik onoj s kojom se Argentina suočila u periodu između 1999. i 2002, posle rekonstrukcije dugova munjevito je uvećana vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) te države, a 2009. nacionalni dohodak je gotovo dvostruko uvećan u odnosu na razdoblje krize. Ja se, ipak, nadam da ćemo u ovoj godini prestati da obraćamo pažnju na takozvane finansijske čarobnjake, koji su izazvali postojeći haos i koji se zalažu za mere štednje i početi da koristimo zdrav razum. Ako je potrebno da se neko žrtvuje, najveći ceh treba da plate oni koji su odgovorni za finansijske probleme, te oni koji su imali najviše koristi od kreditnog mehura u prethodnom periodu.

(Danas)