петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Џозеф Штиглиц: Економски хаос су изазвали тзв. финансијски чаробњаци
Хроника

Џозеф Штиглиц: Економски хаос су изазвали тзв. финансијски чаробњаци

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 17. јануар 2011.

Њујорк - Имајући у виду чињеницу да је прошла година била лоша, надајмо се да ће ова бити боља. За Европу и Сједињене Државе, 2010. је представљала разочарање, јер док смо се 2009. опорављали од пуцања кредитног мехура, очекивали смо да ће 2010. година бити обележена преображајем, односно опоравком економије и порастом потрошње. Између осталог, било је широко распрострањено мишљење да ће привредни раст бити спор, али да неће представљати значајну препреку за оживљавање економије. У том случају, почели бисмо да доживљавамо Велику рецесију као ружан сан, а тржишна економија би захваљујући ваљаним потезима државних званичника показала „отпорност“.

Насупрот томе, 2010. била је попут ноћне море. Криза с којом су се суочиле Ирска и Грчка довела је у питање опстанак евра и наговестила немогућност отплате дугова. С обе стране Атлантика стопа незапослености није смањена и износи око десет одсто. Иако је десет одсто америчких домаћинстава остало без домова због неплаћања рата кредита у претходном периоду, тренд одузимања некретнина је настављен, што је изазвало сумње у делотворност система „владавине закона“. Нажалост, испоставило се да су новогодишње одлуке донете крајем 2009. у Европи и Сједињеним Државама биле погрешне. Као одговор на грешке и „разуздано“ понашање приватног сектора, који су представљали окидач за кризу, покренут је пакет мера штедње у јавном сектору. Готово је извесно да ће такав потез успорити опоравак и онемогућити повећање стопе запослености. Истовремено, треба очекивати смањење конкурентности. За разлику од Кине која је захваљујући инвестицијама у образовање, технологију и инфраструктуру, сачувала економију, Европа и САД су смањиле издатке у тим доменима.

Постало је модерно да политичари држе придике о болу и патњи, иако највеће последице кризе осећају они чији се глас готово и не чује - сиромашни и млади. У циљу покретања економије потребно је да се појединци жртвују у извесној мери, али уколико погледамо у расподелу зарада у САД, постаје јасно ко би требало да добије такву „улогу“ - готово четвртина укупне зараде исплаћује се људима на највишим положајима, који чине један одсто запослених, док су плате већине Американаца ниже него у протеклој деценији. Једноставно говорећи, већина Американаца није учествовала у ономе што су многи називали „великом умереношћу“, а што је, заправо, представљало „мајку свих кредитних мехура“. Стога се поставља питање да ли збиља треба натерати недужне жртве кризе и оне који нису имали никакве користи од тобожњег благостања да плате још већи цех. И у Европи и у Сједињеним Државама и даље има људи који су талентовани као и пре рецесије, а постоје и исти ресурси. Илустрације ради, приватна финансијска тржишта су погрешно улагала капитал пре избијања кризе, због чега су прокоцкане значајне шансе. Имајући у виду такву ситуацију, треба осмислити начин на који ће ресурси бити ефикасно употребљени. У неким случајевима потребно је отписати дугове власницима некретнина, као и појединим владама. Одлагање спровођења те одлуке води ка новим трошковима.

Банке никада нису желеле да признају да су одобравале „лоше кредите“, нити да обелодане губитке пре него што изврше процес рекапитализације. Ипак, финансијски сектор мора да апелује на владе да отплате дугове, чак и онда када то подразумева друштвене потресе. Као што знамо, такав потез не би означио „престанак живота“. Мада нико не жели да доживи трауму налик оној с којом се Аргентина суочила у периоду између 1999. и 2002, после реконструкције дугова муњевито је увећана вредност бруто домаћег производа (БДП) те државе, а 2009. национални доходак је готово двоструко увећан у односу на раздобље кризе. Ја се, ипак, надам да ћемо у овој години престати да обраћамо пажњу на такозване финансијске чаробњаке, који су изазвали постојећи хаос и који се залажу за мере штедње и почети да користимо здрав разум. Ако је потребно да се неко жртвује, највећи цех треба да плате они који су одговорни за финансијске проблеме, те они који су имали највише користи од кредитног мехура у претходном периоду.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер