субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Џорџ Озборн: Судбина евра биће решена у наредних шест недеља
Хроника

Џорџ Озборн: Судбина евра биће решена у наредних шест недеља

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 26. септембар 2011.

ММФ тражи помоћ од земаља БРИКС и посебно од Русије и Кине, изјавила је данас шефица Фонда Кристин Лагард. Ради се о томе да Фонд нема довољно новца да спаси еврозону: од неопходних билион евра данас је расположиво само 400 милијарди. Министар финансија Русије Алексеј Кудрин је раније рекао да је Русија спремна да купи европске обвезнице ако буду емитоване.

Цео свет спасава евро. О томе како да се избегне пропаст јединствене валуте старог света расправљало се крајем прошле недеље у Вашингтону на самиту Г20. Међунарни монетарни фонд (ММФ) отворено моли Русију и друге земље БРИК да пруже помоћ ЕУ. Али како да се помогне ако уједињена Европа чак и у оквиру уније не може изабрати јединствену новчано-кредитну политику? У земљама даваоцима све чешће се јављају протести: људи не желе да плаћају туђе дугове. Државама ЕУ које примају дотације смета превелики понос, неће да ограниче своје трошкове и да просе по свету. И с једне и с друге стране све чешћи су предлози да земље у кризи изађу из еврозоне. Стручњаци сматрају да би то могло побољшати ситуацију. Ево мишљења водећег аналитичара компаније Финмаркет Андреја Лусникова.

- Излазак Грчке, али и других земаља, пре свега јужне Европе, из еврозоне могао би, у теорији, да олакша ситуацију у вези с новчаном политиком. Приликом увођења евра нису довољно добро процењени ризици који се јављају због чињенице да Европа укључује различите земље, које имају разлилиту новчану политику. Питање о грчком банкроту се доводи у везу с тим да би један од начина његовог решавања могао бити излазак Грчке из еврозоне и увођење старе валуте, драхме. Ако би Грчка имала националну валуту, њене обавезе могле би се прерачунати у националну валуту, а самим тим могли би се неутралисати и проблеми у ЕУ који су настали због тога што је, с једне стране, ситуација у Грчкој јако тешка, а с друге стране курс евра је ипак висок.

О потреби да европске земље аутсајдери изађу из еврозоне поново говори Џорџ Сорос. Рекао је да, кад већ криза прати сценарио који је изгледао немогућ, и противмере треба да не буду стандардне. Према његовом мишљењу Грчка, Португал и Ирска треба да напусте еврозону. То би била превентивна мера која би спречила домино ефекат. Истовремено ММФ и ЕУ треба да наставе с пружањем помоћи овим земљама.

Водећи аналитичар инвестиционе компаније Cerih Kepital Menadžment Олег Душин каже да тржиште за сада не схвата озбиљно варијанту да Португал или Ирска изађу из еврозоне. Али о изласку Грчке се већ увелико нагађа.

- Ова тема ће постати актуелна у децембру, када Грчку очекују исплате дугова. За сада тржиште ипак рачуна да ће Европска Унија пружити помоћ Гркој почетком октобра и да ће ова последња добити својих 8 милијарди евра, између осталог и у циљу њеног останка у еврозони. Ако говоримо о учесницима тржишта, они процењују могућност изласка Грчке из еврозоне на 40 посто. Ипак је велика потреба европских лидера да се европска зона очува у целини.

Ипак, Џорџ Сорос очување евра доводи у везу не само са изласком појединих земаља из еврозоне, већ и са стварањем властитог министарства финансија ЕУ. Овај милијардер мисли да данашњи механизми који би требало да стабилизују ситуацију не раде управо због самосталне политике појединих земаља Европске Уније. Као пример Сорос наводи Немачку. С једне стране управо је Немачка најјача економија у ЕУ и улаже највеће напоре у спасавање евра. С друге стране у самој земљи политичари траже да се новац немачких порезних обвезника не троши на Грке.

Професор Универзитета Емори (САД) и стручњак за европску економију Томас Ланкастер предвиђа да Немачка може прва одбити да плаћа туђе дугове управо због превеликог притиска на властиту економију. То би био крај еврозоне.

- Проблем је у томе што ће садашњи европски фонд за стабилизацију бити потрошен на Грчку, Ирску, Португал и Шпанију. А поврх свега почели су и проблеми с француским банкама. И све то мора да плаћа Немачка. Очигледно је да ЕУ сада има хитну потребу за радикалним променама пореске и буџетне политике. За земље као што је Грчка најбољи излаз може постати напуштање еврозоне. И треба да будемо спремни за такво одвијање догађаја. Ако Грчка напусти еврозону, то би омогућило да се увежба механизам за излазак земаља из ове монетарне уније и за њено регулисање уопште.

Проблем је у томе што није остало пуно времена за тражење изласка из кризе еврозоне. Канцелар енглеске благајне Џорџ Озборн је рекао да на располагању има само око шест недеља. Крајњи рок је новембарски самит Г20 у Француској.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер