Хроника | |||
Џон Ситилидис: Предах за Грчку и еврозону |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 21. јун 2012. | |
Ситилидис: “Победа конзервативне Нове демократије омогућава предах грчкој економији и политичким структурама еврозоне да се пронађе привремено решење за фундаменталне структурне проблеме те групације у њеном садашњем стању. Добра вест из Грчке је да на површину није, пре свега, избила чврсторукашка неокомунистичка коалиција, а лоша је да су неокомунистичка коалиција и комунистичка партија заједно добиле око 30 одсто гласова. Контрадикција у Грчкој је да већина Грка не жели да прихвати било који део најновијег споразума о финансијској помоћи, али очекује да остане у еврозони на основу својих критеријума, а не критеријума такозване тројке, тј. ММФ-а, Европске централне банке и Европске комисије. То су опречни ставови.”
Глас Америке: Следећи изазов Грчкој ће бити управо услови споразума о финансијској помоћи? Ситилидис: “У Бриселу постоји јасан став у погледу најновије верзије споразума са Грчком – наиме, да он неће моћи у потпуности да буде примењен у тој земљи. Већина Грка је против споразума о помоћи. Земље еврозоне које желе да Грчка остане у њој, понудиће известан степен флексибилности. Међутим, ја верујем да ће та флексибилност бити минимална и да ће се односити на услове сервисирања, одлагања структурних реформи од 2014. до 2017. и на евентуално преиспитивање услова враћања средстава Европској централној банци. Верујем да ће тројка, посебно канцеларка Меркел, задржати чврст став и инсистирати да Грчка спроведе у дело структурне реформе, што се односи и на споразум са ММФ-ом из 2010. Две године касније, Грчка још увек није спровела реформе у погледу приватизације, ефикасније пореске администрације, јаких мера против корупције, флексибилности радне снаге, итд., а без тих реформи Грчка неће моћи да се избави из садашње кризне ситуације.” Глас Америке: Да ли ће Немачка усвојити ванредне кредите за Грчку у светлу додатних економских притисака у Шпанији и Италији? Ситилидис: “У Немачкој је у току дебата у којој водеће пословне и политичке личности сматрају да је важније пружити помоћ Шпанији и Италији да би се сачувала еврозона, него Грчкој, чија економија је маргинална и представља само два одсто укупног бруто друштвеног производа земаља еврозоне. Другим речима, они сматрају да се Грчкој може дозволити да напусти еврозону да би се заштитиле Италија и Шпанија, трећа и четврта економија по важности у Европи. Други опет сматрају, да би одлазак Грчке могао да узрокује домино ефекат и доведе у питање стабилност евра, па и политичку кохезију ЕУ. У овом тренутку преовладује мишљење да би требало омогућити Грчкој да на уредан начин напусти еврозону, уместо да се то догоди неколико година касније уз далеко теже последице.” (ВОА)VOA |