DŽon Loland: Srbija se penje na brod koji tone

Direktor studija na Institutu za demokratiju u Parizu, ocenio da Srbija treba da napusti evroatlantske integracije, ceo Zapad se nalazi u krizi koja će se završiti raspadom

Evropska unija se nalazi u političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj krizi i polako ali sigurno putuje u propast. S druge strane, Srbija po svaku cenu pokušava da se popne na brod koji tone, pri tome plaćajući najveću cenu - gubitak suverenog dela teritorije, ocenio je Dr DŽon Loland direktor studija na Institutu za demokratiju u Parizu na konferenciji "Srbija: strategija opstanka" u Beogradu prošlog četvrtka.

Prema njegovim rečima, stranci ne bi smeli da savetuju druge zemlje šta da rade, a to posebno važi za Srbiju koja je imala veliki broj problema kao posledica tog mešanja stranaca.

"Nije prigodno da stranci projektuju sopstvene političke fantazije na druge zemlje. Sada je već više od 10 godina kako je Srbija "prišla Evropskoj porodici" i od tada srpskom politikom dominira evropsko pitanje. Za tih deset godina, za koliko je evropska politika potopila srpsku, Srbija nije postigla ništa. Pri tome, Srbija je platila najvišu cenu gubljenjem dela teritorije baš zbog EU u koju sada želi da se učlani. Evropska unija sada u sve hoće da se umeša, ne samo što na silu upravlja Kosovom, već se ubacuje i kao glavni arbitar u BiH. Tom nizu poraza treba dodati i poraz pred Međunarodnim sudom pravde prošle godine. I dok se rat u Bosni i raspad Jugoslavije vremenski udaljuju i dalje nema uravnotežene analize. Mislim i da presude hrvatskim generalima ne bi trebalo da budu nikakva uteha Srbima", naglasio je dr Loland.

Evropska unija se tokom poslednjih deset godina mnogo promenila i nalazi se u ekonomskoj i političkoj krizi. Evropska konvencija za pravljenje ustava sastavljena je još 2001. godine. U 2005. godine na dva referenduma je odbijeno usvajanje ustava, da bi se on onda zamenio Lisabonskim sporazumom. Na referendumu u Irskoj 2008. godine i on je odbijen, da bi krajem 2009. godine napokon bio usvojen.

"Ovo znači bar osam godina institucionalne krize Evropske unije. S druge strane imamo krizu evra. Za sada četiri, možda i više, članica se nalaze na rubu bankrotstva. Iako su oblici bankrotstva različiti, od krize državnog duga u Grčkoj do krize banaka u Irskoj, uzrok je isti, a to je zajednička valuta. Da Portugal, Irska, Grčka i Španija nisu imale evro, one bi politikom kursa i kamatnih stopa mogle da izbegnu ili ublaže krizu. Ovaj tip krize nisu predvideli samo evroskeptici, već i sami kreatori evrozone. Nemci su pokušali da spreče prezaduženost vlada Mastrihtskim kriterijumima, ali oni nikada nisu poštovani. Ova kriza je bila predvidiva, ali i neizbežna. Kriza u kojoj se nalazi Evropa je strukturna i ne može biti rešena dok se struktura ne raspadne. Srbija je prvi primer pacova koji se penje na brod koji tone", ističe Loland.

Osim toga, EU je i nepromišljeno ušla u širenje na 27 članica. Oni se suočavaju i sa pritiskom Turske za ulazak u Evropsku uniju, a njihovi pregovori traju već šest godina. Međutim, podseća Lohland, nijedna zemlja nije vodila pregovore o članstvu u EU, a da na kraju nije primljena.

"Budućnost EU nije ništa ružičastija nego njena sadašnjost. Ulazak Turske u Evropsku uniju bi je razneo. Političari u mnogim zemljama i sada imaju problema zbog islama, a ulazak Turske bi ih sigurno gurnuo preko ivice. S druge strane, turska elita nemilosrdno pokušava da uđe u EU, jer se turska islamistička i neootomanska elita neće smiriti dok ne uništi kemalističku nacionalnu državu, a to je kroz članstvo", upozorava autor knjige "Travestija: Suđenje Slobodanu Miloševiću i korupcija Međunarodnog suda".

On je ukazao i na zanimljive razlike u zapadnoj ratnoj propagandi za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i sadašnje akcije u Libanu. Dok je pre 12 godina za Srbiju aktivirana masovna propaganda demonizacije Miloševića i Srba uopšte, sada bombardovanje Libana jedva da se pojavljuje u medijima.

"Deluje kao da se nalazimo u situaciji iz Orvelove "1984" gde razni ratovi koji se vode jedva da i dopiru do svesti ljudi. S jedne strane, uspeli su ratove da učine banalnim dok, s druge strane, sve postaje besmisleno jer se politička situacija menja dok Zapad tone u krizu. Možda je i prelomna tačka u tome bio dolazak Janukoviča na mesto premijera Ukrajine 2006. godine što je označilo kraj "narandžaste revolucije". Poznato je da su iste institucije i organizacije koje su organizovale i finansirale narandžastu, organizovale i "5. oktobar" u Srbiji. Kasnije je to pokazala i pobeda Rusije u konfliktu sa Gruzijom, jer je tako osujećeno proširenje NATO na Gruziju i pretvaranje Crnog mora u američko jezero. To je praktično značilo i da Ukrajina nikada neće ući u NATO", ocenio je Loland.

On je naveo da Srbija ne treba da ide ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama, već da sledi put Ukrajine. Ukrajina nije platila nikakvu cenu zbog promene politike, već je samo prilagodila spoljnu politiku nacionalnim interesima, smatra Loland.

Srđa Trifković ocenio je da u isto vreme imamo propadanje Srbije i Evropske unije, samo što srpska elita nije toga svesna.

"Naša politička elita se ponaša kao da car i dalje ima svoje novo odelo. Kroz istoriju nijedna imperija koja je obezvredila svoju valutu nije opstala. Tako je Španija nakon masovnog uvoza srebra i zlata iz Južne Amerike upala u hiperinflaciju i za svega 30 godina sa pozicije najveće evropske sile pala na peto mesto. Velika Britanija, kada je iz Prvog svetskog rata izašla prezadužena i napustila zlato, prestala je da bude imperija. Sada u SAD roditelji po prvi put shvataju da njihova deca neće živeti bolje od njih. Za razliku od Velike depresije krajem dvadesetih godina prošlog veka, kada su pregurali krizu, danas nema kohezije između ljudi. Sada je to konglomerat zavađenih zajednica i ako se nastavi ekonomsko urušavanje skočiće jedni drugima za vrat. Pitanje je vremena kada će se i ta imperija urušiti", napomenuo je Trifković.

Autor: Miloš Obradović

(balkanmagazin.com)