DŽon Klint Vilijamson: Izveštaj Dika Martija, crni oblak nad regionom

BRISEL - Šef specijalnog tima Euleksa koji istražuje navode iz izveštaja Dika Martija, DŽon Klint Vilijamson kaže za Tanjug da je predmet njegove istrage "možda jedini konglomerat ratnih zločina, koji je do danas ostao nerasvetljen", te da je Martijev izveštaj "definitivno uticao na imidž Kosova i imidž ljudi koji su tamo na vlasti".

Američki tužilac ima jedan od najizazovnijih poslova na svetu: on je na čelu tima koji istražuje navode iz prošlogodišnjeg izveštaja Dika Martija o morbidnim zločinima nad srpskim i drugim civilima nakon okončanja sukoba na Kosovu, uključujući i optužbe da je najviši vrh kosovske vlasti učestvovao u zločinu vađenja organa od kidnapovanih lica radi prodaje na crnom tržištu.

Otkad je u oktobru prošle godine imenovan za šefa specijalnog tima, u javnost nije dospelo gotovo ništa vezano za ovu istragu. Iako formalno radi u sastavu Euleksa, sedište tima je u Briselu, na tajnoj lokaciji, sa autonomnim sistemom veza i posebnim merama bezbednosti.

Vilijamson dosad nije dao nijednu izjavu ili intervju medijima, tako da je ovaj razgovor sa dopisnikom Tanjuga iz Brisela njegovo prvo obraćanje javnosti:

"Na žalost, u prirodi kriminalističke istrage je da se mnogo toga odvija iza zatvorenih vrata", kaže Vilijamson i dodaje da nijedan odgovoran tužilac ili policajac neće javno iznositi podatke o napretku i prikupljenim dokazima dok je istraga u toku.

"Kad imate ovako složenu istragu, onda je gradite na dokazima, tako što jedan dokaz vodi ka drugom. Ako objavite šta ste prikupili, rizikujete da kompromitujete te dokaze, ugrožavate živote svedoka i potkopavate celu istragu".

Vilijamson, koji je proveo sedam godina kao tužilac u Haškom tribunalu, i te kako je upoznat sa problemima koje su Tribunal, a kasnije Unmik i Euleks, imali sa zaštitom svedoka na Kosovu.

"Analizirali smo sve što je bilo i izvukli lekcije kako iz grešaka, tako i iz uspeha", kaže on.

"Upravo stoga smo za potrebe ovog tima napravili posebnu strukturu koja je smeštena ovde u Briselu i doneli niz mera da osiguramo integritet istrage i bezbednost svedoka, tako da možemo da radimo bez uplitanja i uspešno završimo posao".

Kada je reč o najsenzacionalnijem delu Martijevog izveštaja, uzimanju organa od kidnapovanih lica u takozvanoj "žutoj kući" u Albaniji, Vilijamson upozorava da je spektar zločina mnogo širi:

"U izveštaju se govori o stotinama ljudi koji su bili oteti, držani u logorima, maltretirani i ubijeni, a onda se kaže da je jedan manji broj tih ljudi poslat u druge logore, gde su im vađeni organi".

On naglašava da je zadatak njegovog tima da istraži ceo taj spektar zločina, utvrdi sudbinu kidnapovanih i privede pravdi odgovorne.

Vilijamson kaže da je potpuno svestan politički eksplozivne prirode Martijevog izveštaja i da upravo to pokazuje zašto je njegova istraga neophodna.

"To je možda jedini konglomerat ratnih zločina koji je do danas ostao nerasvetljen i on kao crni oblak lebdi nad regionom", kaže on i dodaje da je Martijev izveštaj definitivno uticao na imidž Kosova i imidž ljudi koji su tamo na vlasti.

"Taj oblak lebdi i iznad glava onih koji su izgubili svoje najbliže i ne znaju njihovu sudbinu", naglašava tužilac. "Oni zaslužuju pravdu".

U javnosti je, ukazuje Vilijamson, stvorena izvesna konfuzija u vezi sa navodima o uzimanju organa od kidnapovanih civila tokom 1999-2000, i mnogo skorijeg slučaja prištinske klinike Medikus, u kojoj se takođe trgovalo organima.

"To su dve vrlo različite situacije", objašnjava on. "Kad je reč o događajima iz 1999-2000, navodi se da su ljudi odvedeni u ilegalne logore i tamo ubijani da bi im vadili organe.

U slučaju Medikus, ljudi su navođeni da dobrovoljno daju organe u zamenu za novčanu naknadu i niko nije ubijen, mada su neki prevareni. Ne želim ni na koji način da umanjujem patnju ljudi u slučaju Medikus, ali to je sasvim druga vrsta zločina od onog koji mi istražujemo".

Vilijamson dodaje da se ne može isključiti mogućnost (na koju je i Marti ukazao) da su isti ljudi uključeni u oba slučaja, ali upozorava da to tek treba ustanoviti. Vilijamson tvrdi da sada ima dovoljno ljudskih, materijalnih i pravnih resursa da svoj posao uspešno privede kraju, ali upozorava da će istraga, koja obuhvata tri jurisdikcije i vremenski raspon od preko dvanaest godina, biti duga i složena.

On naglašava da je u osnovi zadovoljan podrškom koja mu je obećana iz Beograda, Prištine i Tirane i da je to od ključne važnosti za nastavak istrage.

"U Albaniji je parlament jednoglasno izglasao zakon koji nam daje ista ovlašćenja koje je osoblje Haškog tribunala imalo u zemljama bivše Jugoslavije, tako da možemo samostalno da vršimo istražne radnje", nabraja Vilijamson i nastavlja:

"Iz Srbije, gde sam putovao na početku mandata i kasnije, dobili smo izraze podrške sa najviših mesta, od vlade i od sad već bivšeg predsednika Tadića, a nadamo se da će se dobra operativna saradnja nastaviti i ubuduće. Kad je reč o Kosovu, naša ovlašćenja crpimo iz izvršnog mandata Euleksa, tako da i tamo možemo da radimo i nezavisno od kosovskih vlasti".

Jedna od osobenosti Vilijamsonovog položaja je što on, kao tužilac, još uvek ne zna koji će sud i gde suditi po optužnicama kada one jednom budu podignute.

"Mi smo deo Euleksovog pravosudnog sistema, ali tek ćemo videti da li će predmet ići pred međunarodne sudije koje su već na Kosovu, ili će za ovaj slučaj biti formiran poseban sud", kaže on, ali podvlači da će to "u svakom slučaju biti međunarodni sud, sa međunarodnim sudijama".

A kad je reč o mestu suđenja, to će zavisiti od političko-bezbednosnih uslova koji u tom trenutku budu vladali.

"To može biti na Kosovu, ukoliko uslovi budu povoljni, a može i na nekom drugom mestu, ali ovo pitanje se još razmatra. Isti krititerijumi zbog kojih je sedište specijalnog tima smešteno van Kosova uticaće i na odluku gde će se suditi", kaže Vilijamson.

Na kraju, Vilijamson objašnjava zašto veruje da je bolje što se istraga o Martijevom izveštaju odvija pod okriljem Euleksa, a ne Ujedinjenih nacija, kao što su tražile Srbija i Rusija.

"Činjenica je da bi za formiranje novog suda pod okriljem UN bilo potrebno mnogo više vremena nego za formiranje našeg tima", kaže on i ukazuje da bi samo sastavljanje statuta novog suda, te obezbeđenje ljudskih i materijalnih resursa, potrajalo najmanje godinu do dve.

"Postoji i argument da je mandat UN neophodan zato što istraga obuhvata različite države i jurisdikcije, ali kao što sam već objasnio, taj problem smo već rešili", kaže Vilijamson.

On dodaje da je Savet bezbednosti UN ipak uključen u istragu kroz izveštaje koje redovno dobija od Euleksa. Čekajući rezultate istrage, za koje Vilijamson procenjuje da bi se mogle pojaviti za dve do tri godine, i eventualne optužnice, ostaje nada da zločince, makar sa već sad ogromnim zakažnjenjem, stići pravda. U suprotnom, crni oblak iz Martijevog izveštaja ostaće da lebdi nad Balkanom još generacijama.

(Tanjug)