DŽejms Huper: Pitanje Kosova vojno rešeno još 1999, Srbija je postala mala država

Po Huperovom mišljenju, pomenuti predlog verovatno neće dobiti značajniju podršku Generalne skupštine UN.

„Predlog svakako iritira SAD i Evropu, a verovatno i druge zemlje, jer posle ocene Međunarodnog suda pravde da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo zakonito, većina ljudi je prihvatila da je sa međunarodnopravnog stanovišta to pitanje rešeno. Dakle, da sumiramo, pitanje Kosova je vojno rešeno još 1999., politički je rešeno proglašenjem nezavisnosti 2008. i nedavno je međunarodnopravno rešeno. Mislim da čak i Evropljani, koji su imali prilično razumevanja za Srbiju, sada smatraju da je došlo vreme za suočavanje sa realnošću.“

Glasanje u Generalnoj skupštini neće ići u prilog Srbije, tvrdi Huper:

„Mislim da će to sve samo stvoriti glavobolju Beogradu, koji ovim pokazuje da nema strategiju. Stalno se ponavljaju iste stvari. Čini mi se da je Beograd intelektualno iscrpljen, i da je ostao bez plana. Ne verujem da je srpska javnost zadovoljna ovakvom situacijom. Građani Srbije imaju veliku šansu da se pridruže Evropi, gde bi bili vrlo rado dočekani. I Sjedinjene Države žele bliže odnose sa Srbijom. Međutim, vlada i politička elita zemlje i dalje nisu spremni da prihvate realnost.“

Srpski narod je u tom pogledu znatno odmakao ispred svojih političkih vođa, kaže Huper:

„Većina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi većina Srba želela da bude deo Evrope, to je visoko na njihovoj agendi. S druge strane, Kosovo je na veoma niskom mestu njihove agende. Oni shvataju da je Kosovo izgubljeno. Oni nisu želeli da se to dogodi, ali spremni su da prihvate realnost sa kojom su danas suočeni.“

Osvrćući se na pitanje severnog Kosova, odnosno Mitrovice, nad kojim Priština nema gotovo nikakvu kontrolu, Huper je naveo:

„Mislim da je Priština otvorena da posmatra pitanje Mitrovice na kreativan i konstruktivan način. Mislim da bi prihvatili da traže odgovarajuće rešenje sa Beogradom. Međutim, ja ne vidim nikakve znake da je Beograd spreman za ozbiljne razgovore. Vlasti ne odustaju od ideje da je Mitrovica deo Srbije i stoga nisu otvorene za bilo kakav kompromis, koji bi morao da se bazira na činjenici da je Kosovo nezavisna država.“

Huper kaže da je u maju posetio Mitrovicu i južne srpske enklave na Kosovu:

„Neki Srbi sa kojima sam razgovarao u enklavama na jugu Kosova, izražavali su ozbiljnu spremnost da prihvate novu stvarnost. Govorili su o svom nezadovoljstvu ranijom politikom Beograda, ističući da žele da se okrenu napred i vode normalan život. Iako su izražavali određene strepnje, govorili su da nisu više ni pod kakvom pretnjom. Od njih sam doznao da su nekadašnji tvrdolinijaši sklonjeni sa vlasti i zato su teme danas drugačije nego što su bile.“

Huper se osvrnuo i na položaj Srbije u regionu:

„Ocena Beograda, ali i još nekih evropskih zemalja, da je Srbija i dalje strateško središte regiona, u smislu rata i mira, stabilnosti i napretka, biće uskoro na ozbiljnoj probi. To što je veliki broj zemalja stekao nezavisnost i što uspeva da napreduje, čini Srbiju sve manje relevantnom. Srbija je, pored ostalog, postala mala država. I što više bude iritirala druge zemlje, dobijaće sve manje pažnje i pomoći, što bi moglo da dovede do ozbiljnog zaostajanja zemlje.“

Menjanje dosadašnjeg kursa, odnosno veća saradnja sa Evropom i Sjedinjenim Državama, otvorilo bi Srbiji šanse ne samo za brži ekonomski napredak nego i za mogućnost da ponovo igra važnu ulogu u regionu, kao i u evropskim i međunarodnim okvirima, zaključio je Huper.

(VOA)