Џејмс Хупер: Питање Косова војно решено још 1999, Србија је постала мала држава

По Хуперовом мишљењу, поменути предлог вероватно неће добити значајнију подршку Генералне скупштине УН.

„Предлог свакако иритира САД и Европу, а вероватно и друге земље, јер после оцене Међународног суда правде да је проглашење независности Косова било законито, већина људи је прихватила да је са међународноправног становишта то питање решено. Дакле, да сумирамо, питање Косова је војно решено још 1999., политички је решено проглашењем независности 2008. и недавно је међународноправно решено. Мислим да чак и Европљани, који су имали прилично разумевања за Србију, сада сматрају да је дошло време за суочавање са реалношћу.“

Гласање у Генералној скупштини неће ићи у прилог Србије, тврди Хупер:

„Мислим да ће то све само створити главобољу Београду, који овим показује да нема стратегију. Стално се понављају исте ствари. Чини ми се да је Београд интелектуално исцрпљен, и да је остао без плана. Не верујем да је српска јавност задовољна оваквом ситуацијом. Грађани Србије имају велику шансу да се придруже Европи, где би били врло радо дочекани. И Сједињене Државе желе ближе односе са Србијом. Међутим, влада и политичка елита земље и даље нису спремни да прихвате реалност.“

Српски народ је у том погледу знатно одмакао испред својих политичких вођа, каже Хупер:

„Већина истраживања јавног мњења показују да би већина Срба желела да буде део Европе, то је високо на њиховој агенди. С друге стране, Косово је на веома ниском месту њихове агенде. Они схватају да је Косово изгубљено. Они нису желели да се то догоди, али спремни су да прихвате реалност са којом су данас суочени.“

Осврћући се на питање северног Косова, односно Митровице, над којим Приштина нема готово никакву контролу, Хупер је навео:

„Мислим да је Приштина отворена да посматра питање Митровице на креативан и конструктиван начин. Мислим да би прихватили да траже одговарајуће решење са Београдом. Међутим, ја не видим никакве знаке да је Београд спреман за озбиљне разговоре. Власти не одустају од идеје да је Митровица део Србије и стога нису отворене за било какав компромис, који би морао да се базира на чињеници да је Косово независна држава.“

Хупер каже да је у мају посетио Митровицу и јужне српске енклаве на Косову:

„Неки Срби са којима сам разговарао у енклавама на југу Косова, изражавали су озбиљну спремност да прихвате нову стварност. Говорили су о свом незадовољству ранијом политиком Београда, истичући да желе да се окрену напред и воде нормалан живот. Иако су изражавали одређене стрепње, говорили су да нису више ни под каквом претњом. Од њих сам дознао да су некадашњи тврдолинијаши склоњени са власти и зато су теме данас другачије него што су биле.“

Хупер се осврнуо и на положај Србије у региону:

„Оцена Београда, али и још неких европских земаља, да је Србија и даље стратешко средиште региона, у смислу рата и мира, стабилности и напретка, биће ускоро на озбиљној проби. То што је велики број земаља стекао независност и што успева да напредује, чини Србију све мање релевантном. Србија је, поред осталог, постала мала држава. И што више буде иритирала друге земље, добијаће све мање пажње и помоћи, што би могло да доведе до озбиљног заостајања земље.“

Мењање досадашњег курса, односно већа сарадња са Европом и Сједињеним Државама, отворило би Србији шансе не само за бржи економски напредак него и за могућност да поново игра важну улогу у региону, као и у европским и међународним оквирима, закључио је Хупер.

(VOA)