Џеј Ди Венс: Из преговора о Украјини ће произаћи споразум који ће шокирати многе; Кит Келог: Тренутно немогуће вратити све територије Украјине на границе из 2014; Пит Хегсет: Одлука о нуклеарном оружју зависи од Доналда Трампа

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је да ће преговори о Украјини довести до споразума који ће шокирати многе. САД, међутим, не искључују увођење нових санкција Русији, па чак и слање америчких војника у Украјину у случају да Москва не буде преговарала у „доброј вери“.

„Мислим да ће из преговора произаћи споразум који ће шокирати многе“, рекао је он у интервјуу америчком листу „Волстрит џорнал“.

Венс је додао да је амерички председник Доналд Трамп отворен за све опције и да ће рећи: „Све је део агенде, хајде да се договоримо“.

О потенцијалном слању војника у Украјину

Венс је предложио да се односи Русије и САД ресетују у случају да украјинска криза успешно реши.

Такође је додао да Трамп може да промени свој став о Украјини у зависности од тога како буду текли преговори.

„Председник Трамп може да каже: 'Слушајте, ми не желимо то, нама се можда не свиђа ово, али смо спремни да то вратимо на преговарачки сто уколико Руси не буду добри партнери у преговорима, или постоје ствари које су веома важне за Украјинце које ми, можда, пожелимо да склонимо са преговарачког стола' “, рекао је Венс у интервјуу.

САД могу да примене против Русије и економске полуге деловања, а наравно и војне полуге, рекао је он.

„Опција слања америчких војника у Украјину остаје на разматрању за случај да Москва не буде конструктивна у преговорима“, наводи се у чланку.

Како преноси „Волстрит џорнал“, Венс је рекао да америчка администрација намерава да убеди руског лидера Владимира Путина да може много више да добије за преговарачким столом него на бојном пољу.

На питање да прокоментарише изјаву шефа Пентагона Пита Хегсета да је нереално очекивати да се Украјина врати на границе из 2014. године, Венс је рекао да Трамп може да промени мишљење у зависности од тока преговора.

Према Венсовом мишљењу, Вашингтон и европске земље преувеличавају могућности Русије за мешање у западну демократију.

„Ако је демократско друштво могуће разрушити уз помоћ рекламе на друштвеним мрежама од 200.000 долара, онда се треба озбиљно замислити колико сте снажни и колико разумете вољу народа“, рекао је Венс.

Како наводи лист, Венс је, говорећи о политици европских држава, рекао да одуство њихове жеље да се боре против миграција представља далеко већу претњу по демократију него наводно мешање Москве у изборе.

Келог: Тренутно немогуће вратити све територије Украјине на границе из 2014. године

Специјални изасланик САД за Украјину и Русију Кит Келог оценио је да је тренутно немогуће вратити све територије Украјине на границе из 2014. године, па их треба уступити, али не и званично признати да припадају Русији.

"Нећемо се враћати на границе из 2014... Ово је разумљиво. Тако да мислим да треба да имамо договор о потенцијалном губитку територије. Али слушајте, не морате то да признате", рекао је Келог у интервјуу за "Фокс њуз".

Он је указао на потребу постизања одрживог и дугорочног безбедносног споразума са свим странама.

"А ово ће у великој мери зависити од Европљана. У њиховом је интересу да то ураде", закључио је Келог.

Такође, амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је у среду на састанку министара одбране земаља чланица НАТО-а у Бриселу да повратак Украјине на границе од пре 2014. године није могућ.

Хегсет је рекао да у преговорима Русије и Украјине ниједна страна неће добити све што жели, а то је став америчког председника Доналда Трампа.

Хегсет: Трамп ће одлучити о нуклеарном оружју за Украјину

Одлука о томе да ли ће САД предати Кијеву нуклеарно оружје или не зависи од председника САД Доналда Трампа, рекао је амерички министар одбране Пит Хегсет.

"Нисам ту да нешто објављујем или не објављујем. То није мој посао, то је посао председника. Он је лидер, он је мајстор преговора и закључивања споразума“, рекао је Хегсет у интервјуу за портал "Брајтбарт њуз".

Како је истакао, Трамп је једини који ће одлучивати о томе има ли маневарског простора по било којем питању.

Владимир Зеленски је раније изјавио да Запад треба да преда Украјини нуклеарно оружје и пошаље у земљу свој војни контингент, уколико не планира да прими Кијев у НАТО.

У децембру 1994. године у Будимпешти је потписан споразум на основу којег су Украјина, Казахстан и Белорусија предале Русији нуклеарно наоружање заостало из Совјетског савеза - Украјина 1900, Казахстан 1.400 а Белорусија 100 бојевих глава. Оружје из Украјине и Казахстана је уништено док су бојеве главе из Белорусије делом уврштене у нуклеарни арсенал Русије. Гаранти Будимпештанског меморандума били су Америка, Велика Британија и Русија.

Овим споразумом је највише профитирала Америка која је на тај начин парафирала пропаст свог архи-непријатеља – Совјетског савеза. Украјина, Белорусија и Казахстан су се ослободили врућег кромпира јер као земље у транзицији, нису могле да плаћају изузетно скупо одржавање и обезбеђење наслеђеног нуклеарног арсенала.

(РТ Балкан, Спутњик)