Џефри Сакс: За Србију је најбоље да се не залеће у еврозону, све док траје велика криза у којој се она налази

БЕОГРАД - Смањење јавне администрације није реформа сама по себи, а буџетске уштеде су важне, али нису довољне, каже познати светски економиста Џефри Сакс који би премијеру Александру Вучићу саветовао да је фискална консолидација важна, али није довољна да реши проблем економске стагнације.

Сакс, наиме, каже да није важно шта ће влада да смањује, већ које ће делове економије да развија.

"Влада Србије мора да зна које су гране најперспективније и које су приоритетне инфраструктурне инвестиције. То су компоненте стратегије раста, која Србији и даље недостаје", навео је Сакс у интервјуу недељнику НИН.

Он сматра да би Европа требало да убрза процес придруживања нових чланица и да буде отворенија према Србији, Русији и другим земљама.

"За Србију је најбоље да се не залеће у еврозону, све док траје велика криза у којој се она налази“.

Иако је, како каже, саветовао владе многих земаља, па и Србије, Сакс напомиње да не би узимао здраво за готово да су страни експерти сигурно од користи.

"Ако је њихов задатак да помогну Србији да се боље представи, да оствари бољу међународну позицију, могу да буду корисни. Ако, са друге стране, наплаћују доста новца за своје услуге, а не дају неке претерано оригиналне савете, ако покушавају да склопе одређене послове који нису претерано паметни потези за земљу, не мислим да су корисни. То може да буде веома скупо, а мало корисно“.

Он такође тврди и да неолиберални приступ финансијском тржишту нема смисла.

"Ако су финансијска тржишта нерегулисана, завршиће тако што ће направити кризу. У основи, финансијска тржишта су својеврсна позивница за кризу. Банке користе туђи новац, често варају, често су криминалне. Банкарском сектору потребан је озбиљан регулаторни оквир, држава која ће да га контролише. У Америци су многи банкари задржали своја места, чак и након што су се банке понашале ужасно, криминално", навео је Сакс.

Он истиче да многи преваранти и даље воде хеџ фондове и друге финансијске институције, имају пријатеље у политици, дају много новца за политичке кампање, донације и регулатори се више плаше њих него они регулатора. Тако да не бих рекао да је дошло до фундаменталне промене система“.

Поредећи српску економију у време Анте Марковића, након петооктобарских промена 2000. и данас, овај познати економиста каже да се ради о три веома различита периода.

"Радио сам са последњом Владом СФРЈ на покушајима да земља преживи и да се стабилизује економија. То је, нажалост, пропало, јер свет није помогао кад је требало, а други разлог је био унутрашње природе - јаки национални притисци довели су до распада земље", навео је Сакс.

Он подсећа и да је период након бомбардовања био тежак.

"Србија је прошла кроз страшну декаду која је кулминирала 1999. Данас је земља на ногама, али свет и Европа још пролазе кроз глабалну економску кризу и то ствари овде не чини једноставним. Србија је осетила две врсте шока. Први је економски, који је погодио цео свет и еврозону, а други је еколошки у виду разорних поплава и великих климатских промена.

Иако ствари нису једноставне, оне се поправљају и надам се да ће Србија успети у свом настојању да се придружи ЕУ, јер ће то значајно помоћи у привлачењу инвестиција“, закључио је Сакс.

(Танјуг)