петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Вујовић: У наредних годину и по дана смањићемо трошкове камата на јавни дуг на 200 до 300 милиона евра
Хроника

Душан Вујовић: У наредних годину и по дана смањићемо трошкове камата на јавни дуг на 200 до 300 милиона евра

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. јул 2015.

Циљ нових решења Закона о јавном дугу је увођење одредаба које ће пречити да се тај дуг неконтролисано повећава и које ће смањити обавезе по основу камата са тренутних 1,1 милијарду евра на 200 до 300 милиона евра у наредних годину до годину и по дана, изјавио је данас министар финансија Душан Вујовић.

- То ствара предуслове за ефикасније управљење јавним дугом и оптимизацију, односно да до минимума смањимо трошкове јавног дуга - рекао је министар у парламенту говорећи о изменама Закона о јавном дугу.

Вујовић је подвукао да је договорено да се у закон о јавном дугу уведу одредбе тако да се спречи његово некотролисано повећање и да се створи простор за оптимизацију.

Он је подсетио да, када је усвојен буџет за 2015, експлицитно је наведено да неће бити финансијра ликвидности нити давања гаранција.

- Смисао је да се финансирају инвестиције и дугорочне потреба а не краткорочна ликвидност. Јавни дуг би требало да буду она средства која држави обезбеђују дугорочни извори финансирања пре свега у области инфраструкутре - рекао је Вујовић.

"Држава продаје станове, порезници процењују вредност"

Држава ће у наредном периоду у оквиру најављене продаје државних непокретности понудити пословне просторе и станове, који су већ дати у закуп и нису нужни за функционисање државе, али не и дипломатска представништва, изјавио је данас министар финансија Душан Вујовић.

Вујовић је, образлажући у Скупштини Србије Предлог закона о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике, рекао да је тај предлог покушај државе да се приближи билансу стања када је реч о имовини.

- Држава још нема детаљан попис имовине, нити јасне критеријуме за управљање друштвеном својином. Предлогом желимо да се у неколико корака приближимо билансу стања, да знамо шта, па да на најбољии начин решимо питање структуре ресурса - рекао је Вујовић.

Он је навео да је сада реч о продаји објеката који нису функционално повезани са оперативним функционисањем државе, а да се неће продавати дипломатска представништва.

- Имамо посебну управу која се бави питањима управљања имовином и она жели да растерети тај фонд имовине. Ово се не односи на фонд дипломатско-конзуларних представништава, него на станове, пословни простор ... То су објекти махом наслеђени из периода бивше Југославије. Желимо то да евидентирамо и продамо у догледно време - рекао је Вујовић.

Он је навео да се у предлогу дефинише и право прече куповине постојећих корисника пословног простора и станова. Како је рекао, било је неколико покушаја да се слична ствар уради раније и тада је нешто приватизовано, а нешто није.

- Тада се покушало и са фиксним дефинисањем вредности у закону, а сада није тако. Овде ће се то радити по тржишној вредности која ће се утврђивати на основу процене - навео је министар.

Према његовим речима, предлог је да процењивач буде Пореска управа, као и да се закон ограничи и тајање закона, те да важи само за пословни простор или некретнине које су биле под уговором до 31. децемба 2014. односно 1. јануара ове године.

- То је предложено да би се спречило накнадно склапање уговора да би се користиле погодности закона - рекао је Вујовић.

Да би закон био примењив, за разлику од неких других претходних по којима се, како је рекао, није реализовала ниједна трансакција, предлаже се да се у трансакцији валоризују улагања закупца до 20 -25 одсто тржишне вредности стана, а на основу компетентне процене вештака.

- У нашем случају то ће бити Градски завод за вештачење Београда - закључио је министар Вујовић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер