Dušan Vujović: MMF priznaje fantastične rezultate Vlade Srbije, i sa zadovoljstvom priznaje svoju grešku u prognozi deficita

Srbija je ostvarila izuzetne rezultate i MMF sa zadovoljstvom priznaje grešku u prognozi deficita, kaže za RTS ministar finansija Dušan Vujović, koji boravi u Vašingtonu na prolećnom zasedanju Svetske banke i MMF-a.

Ministar finansija Dušan Vujović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je u razgovoru s najvišim zvaničnicima Svetske banke i Međunarodnog monetnog fonda ocenjeno da je Srbija ostvarila znatan napredak, ali da je potrebno učiniti više na fiskalnoj konsolidaciji.

"Potpisali smo dva zajma, završavamo ovaj četvorogodišnji period vrlo uspešno i čini mi se da pripremamo veoma dobru liniju projekata koji će se realizovati u okviru narednog četvorogodišnjeg programa koji počinje 1. jula", kaže Vujović.

Prema njegovim rečima, dogovoreno je da to budu projekti koji podržavaju strukturne reforme, koje su najvažniji deo reformi u Srbiji.

Komentarišući prognoze MMF-a da bi Srbija ove godine mogla da završi sa recesijom, Vujović je rekao da je najvažnije da je na makromonetarnom i makrofiskalnom nivou sve u redu.

"Mi smo ostvarili fantastične rezultate, koje Fond priznaje. Posle uključivanja rezultata za takozvanu opštu državu, imamo svega 25 milijardi za prvi kvartal, što je manje od 40 odsto od očekivanog deficita. Fond sa zadovoljstvom priznaje svoju grešku – on je projektovao 55,7, to je skoro dva i po puta manje", kaže Vujović.

Dodaje da Fond i dalje upozorava na opasnost, ali da je spreman da napravi reviziju projekcije ekonomskog rasta i da će to još uvek biti u domenu malo iznad nule.

"Očekujemo da vidimo kakvi će biti rezultati Železare 'Smederevo' sa novim menadžmentom, kakvi će biti rezultati takozvanog hemijskog kompleksa, kakvi će biti rezultati Bora i ostalih velikih proizvođača i kako ćemo završiti privatizacije koje sada ulaze u kritičnu fazu – 20 plus 70 preduzeća ulaze u kritičnu fazu", kaže ministar.

Dodaje da će to uticati na ekonomski rast, zaposlenost i sve ostalo.

"Malo kasnimo sa strukturnim reformama. Moglo se očekivati da ćemo imati problema, da ćemo imati velike rezerve, zakonskih poteškoća. Recimo, restitucija često sprečava procese, nerešena imovinsko-pravna pitanja koja usporavaju procese", kaže Vujović.

Kako kaže, očekuje se da velika javna preduzeća, pre svega EPS i Železnice, budu spremna da stave na sto program restrukturiranja, koji će biti osnova da se podrži program.

Očekujemo i napredak u prvim koracima reforme javne administracije. U planu je da to prevaziđemo tokom misije koja traje od 29. aprila do 30. maja, rekao je Vujović.

Pored ministra Vujovića, delegaciju Srbije na prolećnom zasedanju Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu predvodi i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković.

(RTS)

Dušan Vujović: Penzijski sistem u Srbiji je neodrživ, jedno od rešenja je da motivišemo ljude da štede u privatnim penzijskim fondovima

Vlada će razmotriti mogućnost da uvede obavezno privatno penzijsko osiguranje, tzv. drugi stub, koji je imao loše rezultate.

To je juče, na panelu MMF organizovanom u okviru Generalne skupštine te institucije u Vašingtonu, najavio srpski ministar finansija Dušan Vujović.

- Penzijski sistem u Srbiji je skoro neodrživ. Odnos zaposlenih i penzionera je trenutno 1:1. Očekujem da ćemo uspeti da motivišemo sve da u punoj meri plaćaju poreze i doprinose na plate. Jedno od rešenja je i da razmotrimo ideju da uvedemo drugi stub osiguranja koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond, zaključuje ministar Vujović.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je tzv. drugi stub krajnje kontroverzan.

- On podrazumeva delimično ili potpuno ukidanje državnog penzijskog sistema i propisivanje zakonske obaveze da građani moraju da štede u privatnim penzijskim fondovima, pri čemu privatni penzijski fondovi ne garantuju ništa u pogledu visine njihove penzije. Bilo kakva diskusija o drugom stubu u Srbiji mora da uzme u obzir krajnje razočaravajuća iskustva iz istočne Evrope - objašnjava za “Blic” ekonomista Nikola Altiparmakov, stručnjak za fiskalnu politiku i član Fiskalnog saveta.

Altiparmakov čak upozorava da je sasvim moguće da građani imaju niske penzije, čak i niže nego u slučaju državnog penzionog sistema.

- Upravo to se desilo u istočnoj Evropi, gde su performanse drugog stuba bile još gore nego performanse državnog penzijskog sistema. Zato su Mađarska i Poljska ukinule drugi stub, isto razmišlja Bugarska, a Slovačka, Letonija i Litvanija su znatno ograničile i smanjile drugi stub. Slovenija, Češka, kao i većina razvijenih zemalja poput Nemačke, Austrije, Francuske, SAD ili Kanade, nikada nisu ni htele da uvode drugi stub, jer su zaključile da to nije optimalan reformski pravac. Usled nepoverenja prema državnoj svojini, drugi stub je inicijalno bio popularan u istočnoj Evropi, ali kad nije uspeo da ispuni nijedno od inicijalnih očekivanja, većina država je shvatila da prelazak iz jedne krajnosti u drugu nije rešenje - objašnjava Altiparmakov.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je finansijski ozdraviti državni penzijski sistem i stimulisati građane da dodatno štede za penziju koliko god mogu, ali isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Prednosti privatne penzije

U Srbiji skoro svaki deseti zaposleni štedi za starost mesečnim uplatama u privatne penzione fondove. Oni kod nas postoje osam godina, a ovu vrstu štednje pomaže i država tako što se na svaku uplatu zaposlenog u privatni penzioni fond do 5.329 dinara ne plaća porez. Računice kažu da svako ko je prethodnih osam godina redovno sebi uplaćivao iznos jednak neoporezivom minimumu, a ova olakšica prvobitno je iznosila 3.000 dinara, do danas je prikupio oko 1,1 milion dinara. Taj novac može da koristi kada napuni 58 godina, bilo dizanjem celokupnog iznosa bilo mesečnim isplatama. Uplate u fond mogu da se nasleđuju.

Gordana Bulatović

(Blic)