Душан Теодоровић: Протест се мора радикализовати акцијама грађанске непослушност

 Академик Душан Теодоровић мисли да се протест мора радикализовати акцијама грађанске непослушности и генералним штрајком, иако не подржава упад демонстраната у РТС.

Он сматра важним и да се стави тачка на „Косово и злочин у Сребреници“, јер ће, у супротном, „ова земља остати у зачараном кругу“.

Упитан да ли је Бошко Обрадовић, упадом у РТС, преузео протест, Теодоровић је одговорио да лидер Двери, са ставовима које заступа, не може предводити демократске промене, иако „има право да буде део полити?ког простора и да се бори за своје идеје“.

Важно и да се стави тачка на Косово и злочин у Сребреници, јер ће у супротном ова земља остати у зачараном кругу

Он је, у интервјуу ФоНету, истакао да се не треба оптеречивати тиме „ко је преузео протест, јер тај протест мора да остане свенародни“.

„Зашто уместо харизматског вође, који ће да се појави на белом коњу, промене не би могло да води 10 или 15 људи“, упитао је Теодоровић, у оквиру серијала Квака 23. У разговору са новинарком Даницом Вученић, он је оценио да би председник Србије Александар Вучић „желео фину опозицију, која би била кућна маца, да би Западу показао како је Србија демократска земља“. Вучићу највише одговара онај за кога процењује да не може да га сруши, констатује Теодоровић и позива да се учини све да сукоб власти и опозиције не буде „сукоб на десници“.

Према његовим речима, грађанима се мора јасно ставити до знања да није реч само о „борби за фер и демократске изборе, које ће Вучић да омогући, а ми да направимо коалицију и добијемо 10 места на листи“. Реч је о суштинском ресетовању система, објашњава Теодоровић, али упозорава да Вучићеву поруку како „више неће дозволити насиље“ тумачи као „претњу“.

Он види Вучића као „политичку и сваку другу кукавицу која се уплашила групе грађана испред Председништва“, а „перформансе“ председника Србије процењује „на 20 одсто од преформанси Слободана Милошевића, који је ипак побеђен“.

Атмосферу у друштву Теодоровић је упоредио са односима „Северне и Јужне Кореје“, али је приметио да се „можда много критикује опозиција, а да има нешто што је и до грађана“. Није их било много на протесту против „рушења Калемегдана“, подсетио је он и предочио да опозиција не може све да „уради чаробним штапићем“. Уверен да је Универзитет у Београду „џокер за протесте, који још није извучен“, подсећа „да су студенти били носиоци промена и бунта против Милошевића“.“Најсветлија тачка у овим догађајима протеклих дана је Филолошка гимназија“, истакао је Теодоровић, који се потресао када је „видео ту децу која нису политички калкулисала“, веч су се „чиста срца борила да њихов друг буде пуштен“.

Он мисли да је Вучић, одлуком да брзо пусти децу из затвора, показао да има политичку памет, јер је „Филолошка гимназија могла да изазове велику детонацију, могла је буквално да га сруши и изазове свенародни бунт“.

Осврћући се на односе Београда и Приштине, као и на проблем суочавања с прошлошћу, Теодоровић је оценио да је важно ставити тачку на „Косово и на злочин у Сребреници“. Према његовом ставу, тај је „злочин потро све оно лепо што смо имали у нашој националној историји, убио 1.300 каплара, убио голготу српске војске у Првом светском рату“. Без спремности да се „суочимо с тим, не можемо да градимо српско друштво“, рекао је он и нагласио да има „морално право“ о томе да говори, јер је у Другом светском рату изгубио троје, а у рату у Босни још троје припадника своје породице. „Ако је отворено питање Сребренице, хајде то да решимо“, поручио је Теодоровић, „а не да узмемо мало земље па да затрпамо Сребреницу и да ћутимо“.

„Ја сам Србин, пишем ћирилицом, моја унука иде на фолклор, славим Светог Јована, али нисам спреман да затрпам Сребреницу и нисам Србин по занимању“, поручио је Теодоровић.

Говорећи о расправи у медијима поводом пресуде Радовану Караџићу, он је упозорио да ће „ова земља остати у зачараном кругу, уколико се не кажу чињенице и о Косову и о Сребреници“. На питање да ли расправе о пресуди Караџићу и Хашком суду види као политичка неслагања или цивилизацијски јаз који се не може превазићи борбом против Вучића, Теодоровић је узвратио да „нема начина да се људи који подржавају Караџића одстране из те борбе“.

Како је објаснио, он у томе може да не учествује, јер се не слаже са таквим ставовима или да учествује, јер је то његова индивидуална грађанска одлука да се бори за Србију као земљу истинске толеранције, демократије, људских права, поштовања законитости и различитости, „спремну да осуди злочин“.

Када говори о суочавању са прошлошћу, Теодоровић мисли и на „власт и на опозицију“ и напомиње да те теме „не смеју да буду коришћене за освајање три процента више на изборима“. „Не смемо да се надмећемо у квазипатриотизму са Вучићем, што ради део људи из опозиције“, приметио је Теодоровић, додавши да је „важно наступати отворено, искрено и без калкулација“. Коментаришући „дебату“ о „освајању слободе са фашистима“, он је констатовао да је „фашизам реч која се овде олако користи“. Како је указао, највише је употребљава Вучић да би „етикетирао политићке противнике“, иако је сам својевремено „лансирао идеју да се убије 100 Муслимана за једног Србина“.

На питање да ли фотографија „Београдска чајанка за Србију“, објављена на друштвеним мрежама, означава неку нову политичку иницијативу, Теодоровић је рекао да је по среди био састанак интелектуалаца и јавних личности и њихов добронамерни разговор о Србији „која пропада и умире“. „Можда ће нешто из тога да проистекне, можда и неће“, али он не би сада узео слободу да се „бави предикцијама“.

Поводом фотографије 13 јавних личности, међу којима су, поред Теодоровића, и Никола Којо, Радослав Миленковић, Филип Давид, Дубравка Стојановић, Предраг Кораксић и Душан Патричић, он је истакао да је реч о људима који имају „висока професионална достигнућа, успешне каријере и који су се честито понашали у својим животима“. „Такви људи су потребни да грађанима, личним примером, покажу шта су до сада учинили и шта предлажу“, објаснио је Теодоровић.

Он је упитао „зашто не би било легитимно да неко жели да се две године бави политиком, од које не жели ни динар да узме, већ да донира ако треба, не жели бодигардове, привилегије, не жели да буде народни посланик, већ само да помогне да се Србија помери два метра унапред?“

Теодоровић сматра да треба нешто „оперативно урадити“ и нада се да „ти људи са фотографије и неки који нису на њој могу нешто да направе у простору који је на опозиционом делу сцене сада слободан – лево од центра“. Нико од њих „није десничар, нити Србин по занимању“, нагласио је он и оценио да и Савез за Србију на грађанским протестима требало да буде само један од чинилаца, поред других опција. Погрешно би било да Савез за Србију преузме протесте и да они изгубе карактер ширег фронта, закључио је Теодоровић.

(Фонет)