Душан Пророковић: Александар Поповић треба да буде председнички кандидат ДСС 2017. године

 Поштовани пријатељи, колегинице, другови и другарице,

Јављам вам се, не због стања у Странци, већ зато што је ово, ако добро бројим, трећи пут да се у рђавом контексту спомиње име Александра Поповића. Дакле, није случајност! Е видите, то је велика срамота. Не за Александра Поповића, већ за оне који се против њега оглашавају. Да му спочитавају нешто у политичком смислу, не би било никаквих проблема. Због политике смо и чланови ДСС, природно је да имамо различита виђења. Иначе, то је један од људи са којим сам током две деценије најчешће улазио у спорове и полемике. И ја њему много тога замерам, а знам и он мени. Али, то је једна ствар. Постоји и друга страна медаље, Јер, ја сам увек са њим успевао да превазиђем сваки политички неспоразум. За мене, то довољно говори о Поповићу. Брука је што му се пришивају етикете које немају благе везе са истином, а само због тога што је био искрен.

Јавно је рекао да му је нуђено министарско место. И? Он је одбио. И шта сада? Због тога је Поповић издајник? Због тога прави тајне договоре са СНС? То је нови Вучићев човек у нашим редовима? Бедно етикетирање без икакве аргументације. Човека који је четврт века у београдској политичкој чаршији познат као један од симбола Странке, коме нису успели да "напакују" ништа ни црвени, ни жути, ни црни, сада ћемо ми сами провлачити кроз блато!? Човека, који је на крају, осетљив на неправду, своје учешће у политици платио здрављем! Пошто Александар Поповић из пристојности о томе не жели да говори, нешто ћу вам споменути. Да у једном временском периоду није давао свој новац за функционисање ДСС, страначки секретаријат би вероватно престао са радом. Исто тако, сретао сам људе по Србији који су ми говорили како им је некада Поповић финансијски помогао, да би њихове организације наставиле да живе. Опет, из свог џепа. Међу њима су они који су нас у кампањи подржали. И они који раде користан посао за "нашу ствар". Суме које је издавајао крећу се у хиљадама евра. Месечно! Ко би то још урадио?

Зато, свако ко хоће да дигне камен на Поповића, нека прво пође од себе, па се запита шта је и колико од ДСС добио и шта је заузврат жртвовао. Што се мене тиче, желео сам да ово последње "отворено писмо" не прође без одговора. Јер, ово што неки покушавају да ураде Александру Поповићу нема везе са политиком. Већ са моралом. Само, ово није цео одговор. Пошто слутим да иза свега стоје неки други, политички разлози напада, на Главном одбору ћу бити јасан и недвосмислен: Александар Поповић треба да буде председнички кандидат ДСС 2017. године. Ви га нападајте, ја ћу да га браним. То је, како Његош каже, "људска дужност". Претпостављам да ће се он двоумити, али, ево, ја сам спреман да му будем шеф Изборног штаба. Па да видимо, да ли ћемо заједно из свега изаћи са штитом или на њему.

Поздрав и видимо се у суботу.

(НСПМ)