Dušan Petrović: Ne presuđujem ko je monopolista

Poljoprivreda je napredovala. I trgovina je napredovala. Kabinet ministra poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede ne nalazi se više u socrealističkoj zgradi na adresi Nemanjina 26-28 nego u onoj glavnoj Vladinoj zgradi na adresi Nemanjina 11. To se zove dobiti na značaju. Činjenica da predsednik Republike barabar s ministrom poljoprivrede prisustvuje svim važnijim događajima u toj grani da se i ne pominje. Novi ministar poljoprivrede i trgovine je Dušan Petrović, do decembra prošle godine zamenik predsednika, a sad potpredsednik Demokratske stranke.

Ministrima iz Demokratske stranke ko je šef ili koordinator u Vladi, Vi ili Dragan Šutanovac?

- Predsednik Vlade je koordinator i šef.

Onda znači da je tako i ministrima iz SPS-a Mirko Cvetković koordinator?

- Zaista ne znam. Ali ministrima iz Demokratske stranke jeste.

A je li Mirko Cvetković član DS?

- Ne.

U kontekstu poslednjih rasprava oko izjave Ivice Dačića o podeli Kosova odnosno razgraničenju na Kosovu, ne čini li se vama u Vladi smešnim kodeks ponašanja ministara jedne koalicione vlade?

- Ja sam ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede...

Ali ja vas evo pitam kao potpredsednika Demokratske stranke: nije li se sad pokazalo da se iz Vlade ne izbacuje onaj ko priča šta mu padne na pamet nego onaj bez koga se može?

- Sve što se odnosi na koalicioni sporazum je pitanje koje rešavaju predsednici stranaka, sve što se odnosi na pravila ponašanja u Vladi za to je nadležan predsednik Vlade. Nisam razmišljao o tome uopšte, tako da ne mogu da vam kažem ništa što bi bilo vredno pažnje. Ne mogu da komentarišem stvari koje nisu moj posao.

Kad ste pristali na ovaj razgovor, jeste li prethodno pitali Slobodana Homena, jeste li ga obavestili?

- Ne. Niko nema potrebe da obaveštava bilo koga da održava komunikaciju sa javnošću.

Vi mislite da se odluke u Srbiji donose u Vladi u kojoj sedite, a ne na nekom drugom mestu, kako tvrdi Mlađan Dinkić?

- Da. Siguran sam da se donose u Vladi.

Šta onda mislite, ko je odgovoran što Koridor X neće biti završen u rokovima obećanim pred prošle izbore: Nacionalni savet za infrastrukturu, Vlada Srbije ili samo Milutin Mrkonjić?

- Kao što rekoh, sve što izlazi iz domena kompetencije ministarstva koje je veoma veliko i kojim se ja bavim, ja nisam adresa da vam odgovorim na to pitanje, pošto ne znam.

Zašta ste vi kao potpredsednik zaduženi u Demokratskoj stranci? Imate nekakva zaduženja u samoj stranci?

- Nemam nikakva zaduženja.

Zašto ste potpredsednik?

- Zato što je Skupština DS donela takvu odluku.

Za vas se tvrdi da ste se, bar do poslednjih izbora u DS, bavili stranačkim organizmom, da ste, kako kaže Zoran Stoiljković, bili zaduženi za dizajniranje stranke. I šta vi sa te funkcije kažete na često iznošene tvrdnje da u DS vlada nekoliko interesnih grupa i da je prava umetnost sve ih namiriti?

- Gledajte, u javnosti se pravi misterija od odnosa u Demokratskoj stranci. Ne mislim da je ta tvrdnja uopšte utemeljena u realnosti. Ja jesam do poslednje Skupštine bio zamenik predsednika DS i bavio sam se stranačkom organizacijom i to mi je bio jedini posao kojim sam se bavio. I mislim da je DS imala jednu dosta dobru strukturu To je vrlo komplikovana situacija - veliki broj predsednika opština, DS je najstariji koalicioni partner u Vladi, predsednik DS je predsednik Republike - nije jednostavno donositi odluke u stranci koja toliko mnogo odgovornosti ima. Ja sam se bavio stvaranjem uslova da odnosi među različitim delovima sistema, za koje je odgovoran DS, budu što harmoničniji.

A otkud ovaj utisak da ste samo konglomerat različitih interesnih grupa? Niste se pitali?

- Ne. Ne znam.

Hajdemo sad na poljoprivredu, pošto vi to volite, jedva čekate. Znate da i dobronamerni ljudi prave šale na račun postoktobarskih vlada, kažu: prvo su sve hteli da nas zaposle u bankama, a sad sve hoće da nas vrate u poljoprivredu. Pa koliko nas planirate da u narednih godinu dana zaposlite u poljoprivredi?

- U Srbiji se već dva miliona ljudi bavi poljoprivredom, 700 000 porodica se bavi poljoprivredom. Otprilike polovini od tog broja je poljoprivreda isključiva delatnost , druga polovina, pored toga što se bavi nekim drugim poslovima , bavi se i poljoprivredom. Ja mislim da je to sasvim dovoljno.

Znači vi ne obećavate nova radna mesta?

- Kao što rekoh, dva miliona ljudi u Srbiji, za koju znamo koliko ima stanovnika, živi od poljoprivrede. Na drugom mestu je težište: kako žive ljudi koji se bave poljoprivredom? Plan koji smo napravili ima za cilj da dođe do poboljšanja životnog standarda tih ljudi, a to nije moguće ukoliko poljoprivrednici ne budu efikasniji. Oni moraju da smanje troškove svoje proizvodnje da bi na taj način imali mogućnost da zarađuju više nego što zarađuju danas. S druge strane, nije neefikasnost odlika samo poljoprivrede , neefikasnost je odlika cele naše privrede. Ovih dana vidim da ima dosta nerazumevanja u pogledu toga šta vlada i ministarstvo poljoprivrede imaju nameru da urade. Nerazumevanje sigurno potiče i iz činjenice da nismo još zaokružili tu politiku. Doneli smo jednu krovnu uredbu koja je utvrdila način na koji će poljoprivrednicima , ali i pravnim licima i preduzetnicima koji se poljoprivredom bave, biti stavljeni na raspolaganje subvencionisani krediti. Pravimo program refinansiranja kratkoročnih kredita iz 2010. godine jer mnogi ljudi te kredite nisu vratili, a već smo u drugoj polovini maja, i ako se oni sa bankama dogovore nema nikakvog razloga da ne preuzmemo i subvencionisanje dela kamata za ovu 2011. godinu. Doneli smo odluku da u ovom trenutku odvojimo 2,7 milijardi dinara za subvencionisanje dela kamata. Utvrdili smo uslov: referentna kamatna stopa plus dva posto za kredite preko godinu dana i referentna kamatna stopa plus tri posto za kredite do godinu dana. Lako možete da izračunate da sa 2,7 milijardi možemo da generišemo izvanredno veliki novac. Krajni korisnici će na raspolaganju imati kredite sa kamatnom stopom od osam odsto. Podvlačim, krediti će biti dinarski bez devizne klauzule.

Vidim da su neki mediji direktno vas i predsednika Tadića optužili da ste, najavljujući nove pare za poljoprivredu, konačno toliko prepali MMF da je preko pola štampe morao da pozove sve političke stranke da se zakunu u fiskalnu odgovornost, a protiv fiskalnog populizma?

- Sa velikom pažnjom pratim sve komentare. I rekao sam da postoji ozbiljan stepen nerazumevanje i neću ja da budem zlonameran, pa da kažem da su zlonamerni svi koji ne govore dobro o ovome što mi radimo. Kad budemo zaokružili ceo program, biće sve mnogo jasnije i onda možemo voditi jednu ozbiljnu debatu o ovoj stvari. Ni jedan jedini dinar neće biti potrošen iz budžeta više nego što je planirano. Postoji Zakon o budžetu, MMF je dao saglasnost na ovakav budžet kakav jeste. Mi vršimo unutrašnje preraspodele u okviru budžeta za poljoprivredu, ali sa makroekonomske tačke gledišta, bar u delu fiskalne odgovornosti, to neće prouzrokovati bilo kakve promene. Ministarstvo poljoprivrede neće učiniti bilo šta što bi moglo da dovede do probijanja deficita.

Jedan od većih proizvođača mleka Ljubiša Jovanović iz Dobanovaca neki dan je tvrdio da su problemi u snabdevanju mlekom samo privremeno prevaziđeni i da nas problemi tek čekaju na jesen. Spremate li se za tu mogućnost?

- Prvog dana kad sam ušao u ovu sobu, sačekala me je u medijima informacija da će doći do dramatičnog poskupljenja hleba i da će sve životne namirnice poskupeti u narednih deset ili petnaest dana. Onda se to nije desilo. Opet sada dobijamo najave... Postoji jako veliki interes da se poveća proizvodnja mleka. Nekoliko mlekara se sada sprema, to znam sigurno, da uveze veliki broj steonih junica. Ta činjenica će imati za posledicu da ćemo imati više sirovog mleka. Činjenica je da su neke mlekare počele da izvoze i činjenica je da je i Subotička mlekara dobila dozvolu za izvoz u Evropsku uniju. To nam takođe ukazuje da će ovo što sada radimo pomoći da se taj proces desi, da se poveća stočni fond i da dobijemo više sirovog mleka i odgovorimo na sve rizike našeg tržišta.

Investicioni fond Salford je najavio da će iduće godine prodati Imlek i Subotičku mlekaru. Delite li mišljenje vašeg prethodnika Saše Dragina da je Salford monopolista i može li država ovu prodaju da iskoristi da dominantni položaj Salforda ograniči?

- Da li je Salford monopolista ili ne, to u ovoj državi imaju pravo da kažu dve institucije: jedna je Komisija za zaštitu konkurenciju, a druga, kada na to bude pozvana, je sud. Tako da ja sedeći ovde gde sada jesam, apsolutno nemam pravo ni želju da presuđujem da li je neko u zemlji monopolista ili ne. Generalno govoreći vidim da postoje ozbiljne smetnje na tržištu i da mi kao država moramo da se time jako jako ozbiljno pozabavimo. Snaženje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, povećanje broja njenog stručnog osoblja, stvaranje informacionih sistema koji će im omogućiti uvid u ono što se dešava na tržištu u stvari je jedini pravi lek za zaštitu tržišta.

Dugovi robnih rezervi

Poslovanje robnih rezervi je tajnovito. Pa nam u vezi sa nedavnim nestašicama recite, da li će Robne rezerve biti reformisane za neku novu, aktivniju ulogu na tržištu?

- Hoće. Mi već dva meseca trošimo veoma mnogo vremena na to. Robne rezerve imaju jednu dosta specifičnu nevolju. Naime, Robne rezerve duguju drugim delovima države - Fondu za razvoj i Agenciji za sanaciju banaka - ogroman novac i to ih čini kreditno nesposobnim. Pošto su Robne rezerve država, a i ovi poverioci su na drugi način organizovana, ali takođe država, onda mislim da moramo da pronađemo rešenje i mi ga tražimo ova dva meseca. Mislim da bismo vrlo brzo morali da imamo rešenje barem za jedan od ova dva problema, a da do kraja leta potpuno razrešimo situaciju sa dugovima Robnih rezervi. Tog trenutka će rezerve postati sposobne da uzimaju kredite od banaka i tog trenutka one veoma povećavaju svoju sposobnost da učestvuju u svim transakcijama bitnim za tržište. U ovom trenutku, kapacitet robnih rezervi je vezan za aproprijaciju u budžetu od 700 miliona dinara, sa čime jako malo možete da uradite. Naravno ima tu novca i iz tekućih transakcija Robnih rezervi...

Koliko imaju u robi, u rezervama?

- To ne mogu da vam kažem, to j državna tajna. Ali mogu da vam kažem da u ovom trenutku Robne rezerve nisu potpuno lišene kapaciteta da poprave poneku stvar na tržištu, ali svakako nisu u takvom kapacitetu da bi mogle da nas odbrane od poremećaja na tržištu.

Centralna Srbija neće biti zapostavljena

Dr Vojislav Stanković, znate ga bavi se poljoprivredom, dostavio mi je prošle godine podatke prema kojima je centralna Srbija u dodeli sredstava isplaćenih na ime regresa za repromaterijal bila ozbiljno oštećena, da je u tim sredstvima učestvovala sa samo 26,1 odsto, dok je u Vojvodinu otišlo 73 odsto tih sredstava mada njihova učešća u proizvodnji i izvozu takvu raspodelu ne opravdavaju. Vaš prethodnik Saša Dragin mi je na tu računicu poslao svoju računicu, tu se doduše radilo o regresiranim hektarima i odobrenim zahtevima za regres, kojom se dokazuje da tvrdnje Stankovića nisu tačne. Sad je centralna Srbija dobila mesto ministra za poljoprivredu. Šta kažete da li je centralna Srbija bila oštećena?

- Pre svega mislim da nije dobro da stvari posmatramo na taj način. Neophodno je da vidimo koliko je ravnomerna regionalna razvijenost i kako ide državni novac u pojedine regione. Ja sam član Vlade Republike Srbije i što se mene tiče, a siguran sam i svih članova Vlade i premijera, sve što se dobro desi u Subotici isto me tako raduje kao kad se bilo šta dobro desi u Bujanovcu ili Novom Pazaru. Dakle, jeste stvar bila tako realizovana da je u Vojvodini upotrebljeno više budžetskog novca nego u centralnoj Srbiji. Podrška biljnoj proizvodnji bila je tema na koju je potrošeno najviše novca i mera od 14 000 dinara subvencije po hektaru je bila najbitnija stavka u poljoprivrednom budžetu. Pošto ta proizvodnja najviši nivo ima u Vojvodini, nije nikakvo čudo da se tako desilo. I dobro je da smo mi imali porast proizvodnje. Naš BDP u poljoprivredi bio četiri milijarde, a u izvozu smo postigli istorijski maksimum od 2,2 milijarde dolare. Napravili smo izvanredan suficit. Ono što moramo da popravimo je odnos između biljne i stočarske proizvodnje. Dakle, 28,3 odsto je udeo stočarstva u ukupnom BDP poljoprivrede. Srbija je zemlja u kojoj bi idealan balans bio: stočarska proizvodnja 60 odsto, a biljna 40 odsto. Ne znači da treba da smanjimo proizvodnju u ratarstvu, nego da povećamo stočarsku proizvodnju. To je glavni dugoročni cilj poljoprivredne politike.

Razgovarala Ruža Ćirković

(Danas)