петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Петровић: Не пресуђујем ко је монополиста
Хроника

Душан Петровић: Не пресуђујем ко је монополиста

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. мај 2011.

Пољопривреда је напредовала. И трговина је напредовала. Кабинет министра пољопривреде, трговине шумарства и водопривреде не налази се више у соцреалистичкој згради на адреси Немањина 26-28 него у оној главној Владиној згради на адреси Немањина 11. То се зове добити на значају. Чињеница да председник Републике барабар с министром пољопривреде присуствује свим важнијим догађајима у тој грани да се и не помиње. Нови министар пољопривреде и трговине је Душан Петровић, до децембра прошле године заменик председника, а сад потпредседник Демократске странке.

Министрима из Демократске странке ко је шеф или координатор у Влади, Ви или Драган Шутановац?

- Председник Владе је координатор и шеф.

Онда значи да је тако и министрима из СПС-а Мирко Цветковић координатор?

- Заиста не знам. Али министрима из Демократске странке јесте.

А је ли Мирко Цветковић члан ДС?

- Не.

У контексту последњих расправа око изјаве Ивице Дачића о подели Косова односно разграничењу на Косову, не чини ли се вама у Влади смешним кодекс понашања министара једне коалиционе владе?

- Ја сам министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде...

Али ја вас ево питам као потпредседника Демократске странке: није ли се сад показало да се из Владе не избацује онај ко прича шта му падне на памет него онај без кога се може?

- Све што се односи на коалициони споразум је питање које решавају председници странака, све што се односи на правила понашања у Влади за то је надлежан председник Владе. Нисам размишљао о томе уопште, тако да не могу да вам кажем ништа што би било вредно пажње. Не могу да коментаришем ствари које нису мој посао.

Кад сте пристали на овај разговор, јесте ли претходно питали Слободана Хомена, јесте ли га обавестили?

- Не. Нико нема потребе да обавештава било кога да одржава комуникацију са јавношћу.

Ви мислите да се одлуке у Србији доносе у Влади у којој седите, а не на неком другом месту, како тврди Млађан Динкић?

- Да. Сигуран сам да се доносе у Влади.

Шта онда мислите, ко је одговоран што Коридор X неће бити завршен у роковима обећаним пред прошле изборе: Национални савет за инфраструктуру, Влада Србије или само Милутин Мркоњић?

- Као што рекох, све што излази из домена компетенције министарства које је веома велико и којим се ја бавим, ја нисам адреса да вам одговорим на то питање, пошто не знам.

Зашта сте ви као потпредседник задужени у Демократској странци? Имате некаква задужења у самој странци?

- Немам никаква задужења.

Зашто сте потпредседник?

- Зато што је Скупштина ДС донела такву одлуку.

За вас се тврди да сте се, бар до последњих избора у ДС, бавили страначким организмом, да сте, како каже Зоран Стоиљковић, били задужени за дизајнирање странке. И шта ви са те функције кажете на често изношене тврдње да у ДС влада неколико интересних група и да је права уметност све их намирити?

- Гледајте, у јавности се прави мистерија од односа у Демократској странци. Не мислим да је та тврдња уопште утемељена у реалности. Ја јесам до последње Скупштине био заменик председника ДС и бавио сам се страначком организацијом и то ми је био једини посао којим сам се бавио. И мислим да је ДС имала једну доста добру структуру То је врло компликована ситуација - велики број председника општина, ДС је најстарији коалициони партнер у Влади, председник ДС је председник Републике - није једноставно доносити одлуке у странци која толико много одговорности има. Ја сам се бавио стварањем услова да односи међу различитим деловима система, за које је одговоран ДС, буду што хармоничнији.

А откуд овај утисак да сте само конгломерат различитих интересних група? Нисте се питали?

- Не. Не знам.

Хајдемо сад на пољопривреду, пошто ви то волите, једва чекате. Знате да и добронамерни људи праве шале на рачун постоктобарских влада, кажу: прво су све хтели да нас запосле у банкама, а сад све хоће да нас врате у пољопривреду. Па колико нас планирате да у наредних годину дана запослите у пољопривреди?

- У Србији се већ два милиона људи бави пољопривредом, 700 000 породица се бави пољопривредом. Отприлике половини од тог броја је пољопривреда искључива делатност , друга половина, поред тога што се бави неким другим пословима , бави се и пољопривредом. Ја мислим да је то сасвим довољно.

Значи ви не обећавате нова радна места?

- Као што рекох, два милиона људи у Србији, за коју знамо колико има становника, живи од пољопривреде. На другом месту је тежиште: како живе људи који се баве пољопривредом? План који смо направили има за циљ да дође до побољшања животног стандарда тих људи, а то није могуће уколико пољопривредници не буду ефикаснији. Они морају да смање трошкове своје производње да би на тај начин имали могућност да зарађују више него што зарађују данас. С друге стране, није неефикасност одлика само пољопривреде , неефикасност је одлика целе наше привреде. Ових дана видим да има доста неразумевања у погледу тога шта влада и министарство пољопривреде имају намеру да ураде. Неразумевање сигурно потиче и из чињенице да нисмо још заокружили ту политику. Донели смо једну кровну уредбу која је утврдила начин на који ће пољопривредницима , али и правним лицима и предузетницима који се пољопривредом баве, бити стављени на располагање субвенционисани кредити. Правимо програм рефинансирања краткорочних кредита из 2010. године јер многи људи те кредите нису вратили, а већ смо у другој половини маја, и ако се они са банкама договоре нема никаквог разлога да не преузмемо и субвенционисање дела камата за ову 2011. годину. Донели смо одлуку да у овом тренутку одвојимо 2,7 милијарди динара за субвенционисање дела камата. Утврдили смо услов: референтна каматна стопа плус два посто за кредите преко годину дана и референтна каматна стопа плус три посто за кредите до годину дана. Лако можете да израчунате да са 2,7 милијарди можемо да генеришемо изванредно велики новац. Крајни корисници ће на располагању имати кредите са каматном стопом од осам одсто. Подвлачим, кредити ће бити динарски без девизне клаузуле.

Видим да су неки медији директно вас и председника Тадића оптужили да сте, најављујући нове паре за пољопривреду, коначно толико препали ММФ да је преко пола штампе морао да позове све политичке странке да се закуну у фискалну одговорност, а против фискалног популизма?

- Са великом пажњом пратим све коментаре. И рекао сам да постоји озбиљан степен неразумевање и нећу ја да будем злонамеран, па да кажем да су злонамерни сви који не говоре добро о овоме што ми радимо. Кад будемо заокружили цео програм, биће све много јасније и онда можемо водити једну озбиљну дебату о овој ствари. Ни један једини динар неће бити потрошен из буџета више него што је планирано. Постоји Закон о буџету, ММФ је дао сагласност на овакав буџет какав јесте. Ми вршимо унутрашње прерасподеле у оквиру буџета за пољопривреду, али са макроекономске тачке гледишта, бар у делу фискалне одговорности, то неће проузроковати било какве промене. Министарство пољопривреде неће учинити било шта што би могло да доведе до пробијања дефицита.

Један од већих произвођача млека Љубиша Јовановић из Добановаца неки дан је тврдио да су проблеми у снабдевању млеком само привремено превазиђени и да нас проблеми тек чекају на јесен. Спремате ли се за ту могућност?

- Првог дана кад сам ушао у ову собу, сачекала ме је у медијима информација да ће доћи до драматичног поскупљења хлеба и да ће све животне намирнице поскупети у наредних десет или петнаест дана. Онда се то није десило. Опет сада добијамо најаве... Постоји јако велики интерес да се повећа производња млека. Неколико млекара се сада спрема, то знам сигурно, да увезе велики број стеоних јуница. Та чињеница ће имати за последицу да ћемо имати више сировог млека. Чињеница је да су неке млекаре почеле да извозе и чињеница је да је и Суботичка млекара добила дозволу за извоз у Европску унију. То нам такође указује да ће ово што сада радимо помоћи да се тај процес деси, да се повећа сточни фонд и да добијемо више сировог млека и одговоримо на све ризике нашег тржишта.

Инвестициони фонд Салфорд је најавио да ће идуће године продати Имлек и Суботичку млекару. Делите ли мишљење вашег претходника Саше Драгина да је Салфорд монополиста и може ли држава ову продају да искористи да доминантни положај Салфорда ограничи?

- Да ли је Салфорд монополиста или не, то у овој држави имају право да кажу две институције: једна је Комисија за заштиту конкуренцију, а друга, када на то буде позвана, је суд. Тако да ја седећи овде где сада јесам, апсолутно немам право ни жељу да пресуђујем да ли је неко у земљи монополиста или не. Генерално говорећи видим да постоје озбиљне сметње на тржишту и да ми као држава морамо да се тиме јако јако озбиљно позабавимо. Снажење капацитета Комисије за заштиту конкуренције, повећање броја њеног стручног особља, стварање информационих система који ће им омогућити увид у оно што се дешава на тржишту у ствари је једини прави лек за заштиту тржишта.

Дугови робних резерви

Пословање робних резерви је тајновито. Па нам у вези са недавним несташицама реците, да ли ће Робне резерве бити реформисане за неку нову, активнију улогу на тржишту?

- Хоће. Ми већ два месеца трошимо веома много времена на то. Робне резерве имају једну доста специфичну невољу. Наиме, Робне резерве дугују другим деловима државе - Фонду за развој и Агенцији за санацију банака - огроман новац и то их чини кредитно неспособним. Пошто су Робне резерве држава, а и ови повериоци су на други начин организована, али такође држава, онда мислим да морамо да пронађемо решење и ми га тражимо ова два месеца. Мислим да бисмо врло брзо морали да имамо решење барем за један од ова два проблема, а да до краја лета потпуно разрешимо ситуацију са дуговима Робних резерви. Тог тренутка ће резерве постати способне да узимају кредите од банака и тог тренутка оне веома повећавају своју способност да учествују у свим трансакцијама битним за тржиште. У овом тренутку, капацитет робних резерви је везан за апропријацију у буџету од 700 милиона динара, са чиме јако мало можете да урадите. Наравно има ту новца и из текућих трансакција Робних резерви...

Колико имају у роби, у резервама?

- То не могу да вам кажем, то ј државна тајна. Али могу да вам кажем да у овом тренутку Робне резерве нису потпуно лишене капацитета да поправе понеку ствар на тржишту, али свакако нису у таквом капацитету да би могле да нас одбране од поремећаја на тржишту.

Централна Србија неће бити запостављена

Др Војислав Станковић, знате га бави се пољопривредом, доставио ми је прошле године податке према којима је централна Србија у додели средстава исплаћених на име регреса за репроматеријал била озбиљно оштећена, да је у тим средствима учествовала са само 26,1 одсто, док је у Војводину отишло 73 одсто тих средстава мада њихова учешћа у производњи и извозу такву расподелу не оправдавају. Ваш претходник Саша Драгин ми је на ту рачуницу послао своју рачуницу, ту се додуше радило о регресираним хектарима и одобреним захтевима за регрес, којом се доказује да тврдње Станковића нису тачне. Сад је централна Србија добила место министра за пољопривреду. Шта кажете да ли је централна Србија била оштећена?

- Пре свега мислим да није добро да ствари посматрамо на тај начин. Неопходно је да видимо колико је равномерна регионална развијеност и како иде државни новац у поједине регионе. Ја сам члан Владе Републике Србије и што се мене тиче, а сигуран сам и свих чланова Владе и премијера, све што се добро деси у Суботици исто ме тако радује као кад се било шта добро деси у Бујановцу или Новом Пазару. Дакле, јесте ствар била тако реализована да је у Војводини употребљено више буџетског новца него у централној Србији. Подршка биљној производњи била је тема на коју је потрошено највише новца и мера од 14 000 динара субвенције по хектару је била најбитнија ставка у пољопривредном буџету. Пошто та производња највиши ниво има у Војводини, није никакво чудо да се тако десило. И добро је да смо ми имали пораст производње. Наш БДП у пољопривреди био четири милијарде, а у извозу смо постигли историјски максимум од 2,2 милијарде доларе. Направили смо изванредан суфицит. Оно што морамо да поправимо је однос између биљне и сточарске производње. Дакле, 28,3 одсто је удео сточарства у укупном БДП пољопривреде. Србија је земља у којој би идеалан баланс био: сточарска производња 60 одсто, а биљна 40 одсто. Не значи да треба да смањимо производњу у ратарству, него да повећамо сточарску производњу. То је главни дугорочни циљ пољопривредне политике.

Разговарала Ружа Ћирковић

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер