субота, 14. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Батаковић: Марти Ахтисари рекао да су Срби криви за све
Хроника

Душан Батаковић: Марти Ахтисари рекао да су Срби криви за све

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. децембар 2010.

БЕОГРАД – Амбасадор Србије у Паризу др Душан Батаковић изјавио је да му је бивши специјалани изасланик УН за Косово и Метохија Марти Ахтисари слоган о колективној кривици Срба као народа изговорио сажимајући га у формулу која је идеолошка, срачуната да легализује независност Косова.

„Ахтисари ми је то изговорио на крају једног разговора, сасвим опуштено, сажимајући га у формулу која је идеолошка, срачуната да легализује независност Косова и избегне објективну историјску ревалоризацију распада комунистичке Југославије”, рекао је Батаковић за данашњи „Прес”.

Батаковић, који је истакнути историчар и аутор уџбеника за седми разред основне школе и био члан српског тима на преговорима са албанском делегацијом у Бечу 2006, као и шеф наше делегације у процесу који се водио пред Међународним судом правде, на питање да ли Срби и даље имају статус „народа који је крив”, како је то формулисао Ахтисари, рекао је да је то једна од најпогубнијих последица распада Југославије.

„Званична хрватска ратна пропаганда из 1991, да су Срби започели све ратове полако постаје мејнстрим тумачење савремене историографије, јер се намеће неприхватљив концепт „колективне кривице”. Жалосно је то што има и Срба, који за ситне новце и одређене привилегије, то такође, по наруџби, а не из убеђења, пропагирају”, казао је он.

Батаковић је навео да план о кантонизацији који је саставио 1998, данас изгледа као идеалан, али и као недостижан, јер се могао имплементирати само док је Србија имала надлежност у покрајини, а не касније, после преласка под међународну управу, када је првобитну кантонизацију преобликовао у један разрађен облик децентрализације.

„Тај план децентрализације са нешто мањих измена био је полазна тачка свих наших преговора о унутрашњој организацији покрајине, заштити српске заједнице и наше баштине, после октобра 2000, укључив и преговоре под патронатом УН у Бечу”, истакао је он.

Према речима Батаковића, ако нема праве мултиетничности, живот једних поред других без сукоба и дискриминације остаје идеал који га је мотивисао да саставља овакве пројекте који су изнуђени, прилагођени тешком наслеђу хроничних међуетничких сукоба.

Упитан да ли је прећутно етничко чишћење Срба са Косова, као и пре 65 година, део тактике за коначно решење или је проблем то што повратницима не може да се обезбеди живот на Косову, он је истакао да је Приштина једини до краја етнички очишћен регионални центар у Европи.

Из Приштине је протерано, скоро до једнога, свих 40.000 Срба и најмање 10.000 Рома, нестао је и читав један универзитет на српском језику са 8.000 студената и професора, истакао је он.

Према његовим речима, ћутање међународних чинилаца је политички мотивисано и морално неоправдано.

„Међутим, застрашујућа је чињеница да данас наши, српски новинари посећују Приштину и пуни разумевања питају тамошње Албанце, можда и неке од оних који су се насилно уселили у српске куће и станове, како живе, као да су у посети Шведској, а не властитој покрајини, а да нико не приупита Албанце где вам је 40-50.000 дојучерашњих комшија, ко их је протерао, ко их спречава да се врате, ко им је узурпирао имовину, како живи шачица преосталих Срба, ко су ти приштински лекари који су, по западним изворима, секли заробљене Србе и продавали им органе по свету”, истакао је Батаковић.

„Та морална неосетљивост на страдања свих, осим властитих сународника, видљива и на националним ТВ каналима, речито показује у каквом је моралном паду један у јавном животу утицајан део нашег друштва”, рекао је он.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер