ДС и Г17 прихватили амандман ЛДП-а, обезбеђена већина за Закон о информисању

Како је саопштила Либерално-демократска партија, та странка добила је подршку предлагача измена и допуна Закона о информисању за све примедбе и захтеве усаглашене са НУНС-ом и Мисијом ОЕБС-а. Удружење новинара Србије (УНС), међутим, сматра да амандмани ЛДП-а не могу побољшати предложени закон и да је најбоље да он не буде усвојен.

Како се наводи у саопштењу ЛДП-а, измене Закона о информисању биће усвојене уз прихватање амандмана којима се укида обавезан депозит за оснивање медија, укида забрана рада медија у случају блокаде рачуна дуже од 90 дана и као метод решавања проблема прихвата стечајно законодавство, уводи обавезно прављење разлике у казненој политици кроз другачији третман одговорности за ненамерну грешку и континуираног кршења слободе информисања.

“За ЛДП је најважније да је постигнута сагласност да се у земљи задржи и ојача европска политика и да ће се та стабилност задржати све до добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ. Тек након тога могуће је и оправдано, кроз интересе грађана, да се распишу избори. Све до тог тренутка ЛДП ће наставити да подржава сваки европски потез Владе Србије”, каже функционер ЛДП-а Иван Андрић.

Тако је, чини се, бар у овом тренутку, питање хоће ли бити одржана владајућа коалиција добило одговор.

Док тај одговор још није био познат, председник Србије Борис Тадић рекао је за “Политику” да избори не би решили проблем и поручио да не тражи новог коалиционог партнера, односно замену за Млађана Динкића.

Удружење новинара Србије (УНС) оценило је данас да се из владајућих, али и појединих опозиционих кругова, само два дана уочи гласања о изменама Закона о јавном информисању, у јавност пласирају дезинформације о тексту закона.

У саопштењу УНС-а наводи се да је помоћница министра за културу Наташа Вучковић-Лесендрић изјавила да законска одредба о обавезном гашењу медија који су дуже од 90 дана у блокади има за циљ да "директно у бољи положај доведе запослене" и да новинари нису успели да се "кроз своја удружења организују и заштите".

УНС је поново упозорио на погубне последице предложених измена Закона о јавном информисању, које је, како се наводи, "Министарство културе писало у тајности и по хитном поступку".

"Нашем протесту се у међувремену придружила готово целокупна стручна јавност у Србији, као и Међународна федерација новинара, те организације попут ОЕБС-а и Савета Европе", наводи УНС и додаје да је Министарство културе остало глуво на све ове апеле.

"Оптуживати у таквим околностима медијска удружења да се нису изборила да заштите права новинара је чист цинизам власти. Када је Милошевић гасио медије, барем се није јавно ругао медијским посленицима што га у томе нису спречили. Управо закон који је Министарство културе предложило припрема правни терен за брзо гашење медија, што ће без хлеба оставити многе наше колеге", истакао је УНС.

То удружење је навело и да је посланик Либерално-демократске партије Иван Андрић изјавио је да би спорни закон постао "прихватљив медијским удружењима" ако би била усвојена два амандмана које ЛДП подржава, што је потпуна "неистина".

УНС је још једном позвао највећу и најутицајнију странку владајућег блока и њеног председника да чувају петооктобарске тековине и освојене слободе изражавања у Србији.

"Демократска странка морала би да искористи свој утицај у држави да спречи доношење овог рђавог и антиевропског закона", пише у саопштењу УНС-а.

Предлог Закона о јавном информисању има добрих страна, али има и одредби према којима смо скептични, рекао је у интервјуу Фонету шеф Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Ханс Ола Урстад и додао да се нада да гласање у Скупштини неће поделити Владу, довести до њене реконструкције или чак избора.

Урстад је, говорећи о изменама Закона о информисању, подсетио да је Мисија ОЕБС била укључена у процес и да се саопштењем јасно одредила према предложеним изменама.

Били смо веома јасни око неких питања, подржавамо одредбе које се баве већом одговорношћу власника медија, дистрибутера и уредника и по томе сматрам да је ово добар Предлог Закона о информисању, рекао је Урстад.

Он је указао да се примедбе Мисије тичу измена које су уследиле у веома кратком року и о којима није било прилике за подробнију јавну расправу.

Волели бисмо, истакао је Урстад, да је било више времена за дебату и јавну расправу, али видећемо шта ће бити на гласању 31. августа.

Урстад није желео да спекулише да ли ће закон бити усвојен, али се нада да гласање о њему неће поделити Владу Србије и довести до њене реконструкције или чак избора

Према његовим речима, "ово је питање о којем се веома ватрено дебатовало, јер је важно за медије и медијска удружења са којима имамо веома добру сарадњу".

"Постоје бројна питања и не бих улазио у спекулације како ће то бити решено. Само се надам, какве год имамо потешкоће, да оне могу бити решене", навео је Урстад.

(Б92)