Држава дала гаранције за кредит Србијагасу од 105 милиона евра

Одбор за финансије Скупштине Србије прихватио је данас Предлог закона о давању гаранције Србије по задужењу ЈП Србијагас, а реч је о кредиту у износу до 105 милиона евра за финансирање текуће ликвидности.

Гаранције државе се дају у корист УниЦредит банке, НЛБ Комерцијалне банке и АИК банке, а по задужењу Србијагаса.

Драган Бабић из Управе за јавни дуг рекао је данас на седници Одбора за финансије да је неопходна подршка владе кроз давање гаранција како би се наставило снабдевање гасом.

Имајући у виду да је неопходно обезбедити сигурно и континуирано снабдевање гасом јавно предузеће Србијагас је принуђено да и даље увози додатне количине природног гаса што утиче на ликвидност, рекао је Бабић.

Он је објаснио да се увоз интервентних количина плаћа авансно и да Србијагас није у могућности да из текуће ликвидности обезбеди средства, те да је неопходна подршка владе кроз гаранције за кредит.

Бајатовић: Није реч о новом задужењу, паре смо већ потрошили

Директор ЈП Србијагас Душан Бајатовић каже да није реч о новом задужењу и да су паре већ потрошили, али да фирма мора да обезбеди текућу ликвидност.

Он је подсетио да је то предузеће до 2012. године имало седам задужења од по 200 милиона евра.

Бајатовић је рекао да се у складишту у Банатском Двору налази 286 милиона кубних метра гаса, а у складишту у Мађарској 380 милиона кубних метара за случај да се, из било којих разлога, прекине доток тог енергента из Русије.

Додао је да Србијагас послује у условима у којима се високо субвенционише цена гаса и да ће цена тог енергента морати да ове године буде повећана.

Опозициони посланици оценили су на седници одбора за финансије да се Србија олако задужује и да ће све то морати да се врати.

Алексић: Невероватно са каквом лакоћом се задужујемо

Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић каже да је тренд ове власти задуживање Србије, додајући да му је невероватно са каквом лакоћом представници власти говоре о томе.

"Слушајући министра финансија схватамо како треба да будемо срећни што се задужујемо, као да ми дајемо кредите. Све време се ствара таква слика", рекао је Алексић и додао да се пре неколико дана Србија задужила за прву траншу у износу од 1,75 милиона евра.

Тврди да су земље у регион прошле године имале већи раст БДП-а од Србије, те је тако навео да је по подацима Светске банке раст у Хрватској био 6,6 одсто, Мађарске 5,5 одсто, Румуније 4,6 одсто, Албаније 3,5 одсто, док је, каже, од Србије која је имала раст од 2,5 одсто лошија била једино Северна Македонија са растом БДП-а од 2,1 одсто.

Посланик посланичке групе Уједињени Владимир Обрадовић упитао је како ће Србија да враћа те кредите, те додао да нема довољно информација о предлозима закона да би могао да донесе одлуку како ће гласати.

Чланови Одбора су разматрали Предлог закона о регулисању обавеза Републике Србије према Међународном монетарном фонду, на основу коришћења средстава из стенд-бај аранжмана, одобреног Србији 2022. године.

Поред Предлога закона о давању гаранција Србије у корист Уникредит банке, НЛБ Комерцијалне банке и АИК банке по задужењу Србијагаса од 105 милиона евра, разматрао се и Предлог закона о потврђивању уговора о гаранцији обнове теретног возног парка Србије између Србије и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за кредит од 43 милиона евра.

(РТВ)