Друштво судија Србије поводом иступања СНС у Шапцу: Заштити правни поредак и независност судства од све учесталијег омаловажавања од стране владајуће странке

 Коментарисање судских пресуда је притисак на правосуђе, а на то је крајем прошле године упозорено и у извештају Европске комисије о напретку у преговорима о поглављима 23 и 24. Упркос томе, овакав вид притисака се наставља. Друштво судија Србије је данас позвало Високи савет судства и друге државне органе да хитно предузму мере у циљу заштите независности судства, поштовања правног поретка и заштите угледа Републике Србије.

Притисци на тужиоце - огољена слика Србије

Наиме, повереници Градског одбора СНС у Шапцу Александар Пајић и Бобан Бирманчевић изјавили новинарима у среду да "никада ниједан градоначелник у Србији, против којег је Државна ревизорска институција (ДРИ) поднела кривичну пријаву, није ослобођен, а то се догодило баш у случају Небојше Зеленовића", по чему је "одлука судије Биљане Мраовић преседан".

Указали су и "на то да се у свим поступцима везаним за Зеленовића појављује иста адвокатска канцеларија са седиштем у београдској Крунској улици, у комшилуку просторија ДС".

СНС је у саопштењу "оптужила судију Биљану Мраовић да је 'имала додатни мотив' за ослобађање Небојше Зеленовића јер је - два месеца по почетку процеса - њена ћерка добила посао васпитачице у шабачкој предшколској установи", те "зато најављују и кривичне пријаве против свих учесника ове, како кажу, афере".

Друштво судија Србије, међутим, пише да се таквим иступањима "угрожава независност и непристрасност судства, истовремено подстиче неповерење у судску власт, крши претпоставка невиности гарантоване Уставом, законима и међународним конвенцијама, и позивају грађани на непоштовање донетих судских одлука".

Иступање представника локалне СНС у Шапцу, када је тек донета првостепена пресуда, представља "тенденциозно, и без правне аргументације изношење сопствене оцене изведених доказа, чиме осим што урушавају ауторитет личности поступајуће првостепене судије, код грађанства истовремено стварају атмосферу притиска на другостепени суд који треба да одлучује о жалби против те пресуде".

"Како овакве изјаве представљају наставак континуираног, смишљеног и снажног притиска на независност судија, подстичу неповерење у судску власт и штете угледу Републике Србије, Друштво судија Србије позива Високи савет судства да хитно реагује у складу са својим уставним и законским обавезама, као и друге државне органе да у оквиру својих надлежности предузму одговарајуће мере у циљу заштите независности судства, поштовања правног поретка и заштите угледа Републике Србије", пише у саопштењу.

Друштво судија Србије наглашава да жели да укаже да је "неопходно да се престане са оваквим видом притисака, чиме би се, на тај начин, створили услови да сваки грађанин Србије, када се нађе пред судом, оствари правовремену и правичну судску заштиту што је једино могуће ако је судија независан и непристрасан".

Мајић: Политичари свесни притиска

 Судија Апелационог суда Миодраг Мајић оценио је да политичари коментарисање судских одлука кроз медије користе као инструмент утицаја на правосуђе.

"Коментарисање судских одлука путем медија је одавно постало инструмент утицаја на правосуђе", рекао је Мајић на прошлонедељној конференцији Комитета за људска права, поводом презентације Извештаја о поштовању Кодекса понашања народних посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступака.

То је, сматра Мајић, врста директног политичког утиција путем медија са очекиваним исходом да судије и тужиоци не донесу одлуке супротне интересима оних који су у неком периду, сада или пре, "господари воде и ватре", или више неће бити на својим функцијама.

Он је додао да су политичари свесни да коментарисање судских одлука представља притисак на рад правосуђа. Мајић је изразио бојазан да ће то наставити да се дешава и додао да се у Србији "закон не доживљава као нешто што је обавезно поштовати".

Заменик председника Државног већа тужилаца Горан Илић је навео да самосталност тужилаштва није заштићена кодексом који је усвојен и додао да "политика пресудно утиче на каријере тужилаца".

Кодекс понашања народних посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступака усвојио је Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања 20. јула 2017. Према кодексу, посланици су у јавним наступима дужни да поштују начела претпоставке невиности.

Разумевање званичника и критике Европске комисије

Један од најдрастичнијих примера коментарисања пресуда је изјава Милоша Вучевића, градоначелника Новог Сада и потпредседника Српске напредне странке који је притом и правник, који је оптужио судије које су донеле ослобађајућу пресуду у поступку против бившег министра Предрага Бубала да су корумпиране и да су плаћене за такву пресуду. Он је, како преносе медији , позивао јавност да "не ћути више на срамне ослобађајуће пресуде, како је рекао, највећим криминалцима, који су ојадили државу и грађане.

Након ове изјаве уследиле су бурне реакција превосуђа. У реаговању за Инсајдер, председник Високог савета судства и Врховног касационог суда Драгомир Милојевић је рекао да је изјава Вучевића неприхватљива и апсолутно непримерена.

Председница Друштва судија Драгана Бољевић је за Инсајдер рекла да је запрепашћена изјавом и да такве изјаве имају за циљ да подрију поверење у целокупно правосуђе.

С друге стране, представници највише власти – преседник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, имали су разумеваја за овакве изјаве. Вучић је рекао да је Вучевић рекао истину о стању у правосуђу, али да није требало да коментарише пресуду те да ће „извинити због тога што је говорио истину“. Брнабић је исказала разумевање за Вучевићеву изјаву и узела је као “још један доказ да нам свакако требају реформе у правосуђу"

На питање да ли има проблем с том изјавом, Ана Брнабић није желела прецизније да одговори: "Не бих даље, мислим да сам довољно рекла у овом тренутку".

Европска комисија је у извештају о напретку у преговорима о поглављима 23 и 24 који се тичу владавине права и правосуђа констатовала да, према истраживању професионалних удружења, постоје притисци на рад правосуђа и да званичници на највишим нивоима власти коментаришу истраге, оптужнице и пресуде.

Комисија такође констатује да Србија има Кодекс понашања за чланове Владе из 2016. којим се ограничава коментарисање судских одлука, али и да Комисија нема информације о примени тог кодекса.

(Бета-Инсајдер)