Дритан Абазовић: Попис становништва Црне Горе нећемо одлагати, не правимо од тога баук

„Не правимо од тога баук. Попис нисмо имали 13 година, било је избора, било је свега“, рекао је Абазовић новинарима.

Вршилац дужности председника Демократске партије социјалиста Данијел Живковић казао је раније да Црна Гора не може обезбедити регуларно спровођење пописа као најважнијег државног посла.

Он је на конференцији за медије рекао да је јасан став ДПС-а да попис треба одложити за време када ће бити стабилне политичке околности.

Истакао је да позивају Европску комисију и Еуростат да се хитно укључе у процес мониторинга пописа.

Живковић је поручио да ни у техничком смислу нису обезбеђени услови за одржавање пописа.

Поручио је да ДПС заступа став да попис треба одржати, али уз адекватну припрему и адекватан мониторинг.

Скупштина Црне Горе је 12. децембра 2022. године донела Закон о попису становништва, домаћинстава и станова за ову годину, упркос европским стандардима да се он не одржава у изборној години (у 2023. су били председнички и парламентарни избори).

Влада у техничком мандату ће, на основу Уредбе коју је донела почетком године на основу Закона о попису, организовати изјашњавање од 1. до 15. новембра.

Према буџету за ову годину, он ће коштати 4,7 милиона евра.

Подаци који ће бити прикупљани односиће се на пол, брачно стање, социјални, образовни и материјални статус, запослење, као и подаци о држављанству, националној и етничкој припадности, верском опредељењу и матерњем језику.

Законом је предвиђено да ако лице не жели да се изјасни о националној, односно етничкој припадности, вери, матерњем језику, буде уписан одговор „Не жели да се изјасни“.

Министар финансија Александар Дамјановић је раније изјавила да „има злонамерних наговештаја“ да би попис могао да се „поремети или прекине“.

Поједине етаблиране невладине организације траже да се на попису грађани не изјашњавају о питањима која дубоко деле јавност превасходно о нацији и вери.

Поједине просрпске организације почеле су кампању, посебно на друштвеним мрежама.

Невладина организација „Ми знамо ко смо“ указује на, како наводе, угроженост Срба у Црној Гори и позива грађане да се „слободно и без страха“ изјасне о себи, свом језику и идентитету „да би се права српског народа и његов положај у Црној Гори оснажио“.

Последњи попис у Црној Гори је одржан 2011. године, када се 45 одсто грађана изјаснило да су Црногорци, а око 29 одсто да су Срби.

(Бета)