Дража Петровић: Вучић у Нишу или Влада са заједничким купатилом

 Видео сам како нам је држава пропадала - сумирао је јуче премијер разлог седмодневне посете Нишу и околини. Та симпатична туристичка тура ваљда се звала: "Обилазак археолошких ископина пропале Србије."

Српски министар је спреман да спава у касарни и устане ко вампир ако отаџбина зове. Међутим, ако Вучић зове, спреман је на још веће подвиге.

Тако су чланови Владе већ у четвртак предвече почели консултације о неопходним јутарњим техникама како би у петак устали точно у пет, како касарнски кућни ред налаже, ради доношења хисторијских одлука. Које је, узгред буди речено, Вучић већ донео. Зато им је, ваљда, у агенди за пут у Ниш и писало: "Главу можете комотно оставити код куће, али обавезно понесите десну руку, ради дизања."

Седнице Владе и кад нису у Нишу, тврде малобројни очевици, невероватно личе на кореографску тачку: сви уиграно подижу десну руку, само што не њишу куковима.

Консултације око јутарњих техника чланова Владе Србије текле су по плану:

- Ја, господо, мајке ми, не знам како да устанем у пет? - пожалио се током редовних групних консултација у заједничком купатилу један члан Владе, који није неки раноранилац, а не би желео да га прогласе за Бранковића Вука, који, такође, у једној сличној ситуацији није устао на време.

- Колега - јавио се други члан Владе - буђење на сабајле је ко четири оцила... Једино што уместо четири С, има само три - Схаве, Схоwер, Схит. Ја могу то све за 15 минута. Кад устанем, прво морам да се обријем, онда истуширам, и на крају...

- Зар се не збуниш и помешаш ствари понекад. Рецимо, истушираш се пеном за бријање? - запитао се други.

Цео тај спектакл за задовољавање најнижих порива широких народних маса са правом гласа и јесте смишљен да би као најјачи утисак остала та библијска пожртвованост: да од толиких хотела у Нишу, премијер изабере баш суморну зграду топовско-хаубичког дивизиона и тамо угура све министре, осим министарки којима ваљда у војној књижици пише: неспособне за војску.

Кад политичар одлучи да преспава у скромном собичку касарне, верујте му да је искрен само ако се то сазна тек за 30 година у његовим мемоарима. А не у свим медијима истог дана када је одлучио да ту преспава.

И почело је тако што се премијер сликао крај свог тврдог кревета, свог једноставног ормана и ноћног сточића у нишкој касарни, јербо ваљда широке народне масе обожавају да туре нос у туђу спаваћу собу.

А завршило се седам дана касније сликом премијера у другом сакоу, али у истој соби, испод наслова: "Само премијер и два министра остали у касарни". Што указује да ће ускоро реконструкција оних који су побегли из војске зване Влада, прескачући ограду.

Још када су почињали свој јуриш на Србију, напредњаци су имали јасну циљну групу. Свуда са собом водили су "Курсаџије", путујућа трупу познату по драмској адаптацији вицева типа: "Иде деда улицом кад иза ћошка убије га шпорет." Гласачи се смејали, смејали, па се пет година касније не зна да ли као претходница напредњацима иду "Курсаџије" или као претходница "Курсаџијама" иду напредњаци.

(Данас)