среда, 08. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дража Петровић: Гастрономски водич за ботове
Хроника

Дража Петровић: Гастрономски водич за ботове

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. мај 2020.

 Библијско питање гласи: Шта једе председник Вучић кад ништа не једе? Судећи по објави на Инстаграм профилу "Будућност Србије" од четвртка 28. маја, кад ништа не једе, председник Вучић највише једе сарму.

"Фантастичне сарме у ресторану Председништва, уз кратку анализу преподневног рада и послеподневних обавеза са најближим сарадницима" – написао је председник Вучић, дакле, на Инстаграм профилу "Будућност Србије", уз слику на којој седи за столом окружен најближим сарадницима и најближим сармама. Желећи ваљда на тај начин да по ко зна који пут покаже како је он један од нас који такође понекад навалимо на сарму.

Како је он сићушни човек који има мала, сасвим обична задовољства као и радни људи и грађани. Како је он само човек од крви и меса, те стога и конзумира храну од млевног меса и киселог купуса. Прождирање сарме је један сасвим уобичајен ритуал, и можда је неки грађанин некада ставио на Инстаграм слику како једе сарму, али ниједан грађанин никада у историји једења сарме није ангажовао свој личне ботове да тумаче поруку једења сарме и то представе као херојско дело од специјалног значаја за националну културу, националну науку и националну гастрономију у целини.

По сајтовима провладиних медија који су пренели ову киселу објаву, наиме, од васколиких ботова СНС нико испод те слике није поставио једино логично путање у овом случају, а то је: "Окуд вам, кеве ти, кисели купус 28. маја?", него су ботовски коментари били следећи, и преносимо их у оригиналу, са све оригиналним именима:

Та нека председникова потреба да Сара, Ена, Ана, Дарко, Марко, Пера, Жика, Мика и Лаза похвале све што он ради, па макар то било изедање тањира обичне сарме, овај пут је изведена као и сви остали СНС ботовски подухвати – без много смисла за размишљање целокупном површином мозга. Факат, има томе две године како је председник на Пинку, дан после изборне ноћи, објавио да највише на свету воли да једе пуњене лигње у сосу. И добро, то је савим океј, свако има право да воли шта год хоће, јер свако има другачији укус, па има људи који воле Шешеља, има их које воле сарму, а има их и који воле пуњене лигње.

Има их, додуше, који воле и Вучића, али се чини да су они најгоре прошли, јербо, да би волео Вучића, мораш да радиш потпуно абнормалне ствари. На пример, да за човека који се јавно декларисао као највећи фан пуњених лигњи на Балканском полуострву, по задатку напишеш коментар: "Председник као сав нормалан свет, једе домаћу храну, не луксузира". Или да за човека који је решио да се од свих људи на овом свету баш слободумном Сарапи пре две године повери топлу људску причу о свом малом ритуалу једења пуњених лигњи у сосу, и то за доручак, напишеш: "Вучић је човек из народа, није ни чудо што бира овакву храну".

Или да за човека који обожава пуњене лигње, а притом сарму са оне Инстаграм објаве једе у државном ресторану са дампинг ценама, напишеш: "Док неки једу страна јела у прескупим ресторанима, председник ужива у домаћим специјалитетима". Председник, дакле, ручава у једном суперјефтином ресторану за пуку сиротињу, ресторану Председништва Србије, обожава храну из народа, пуњене лигње, које би биле домаћи специјалитет само да је председник својевремено успео да у заједничком гастрономскомподухвату са војводом Шешељем освоји Карлобаг, вековно станиште пуњених лигњи.

Примећено је да од епизоде са пуњеним лигњама, које просечан гласач напредњака вероватно није пробао никада у животу, јер их сматра типично хрватском, дакле, непријатељском храном, председник на свом Инстаграму објављује само из(ј)едање домаћих јела. Одмах по завршетку ванредног стања ударио је на пун лонац бораније, на слици испод које је писало: "Ручак на послу – изванредна боранија".

Пре тога је објавио како једе цицвару. Па је онда хвалио пуњене паприке, грашак, пасуљ, све да би некако анулирао оне пуњене лигње, лак дијетални доручак где вам од домаћих састојака недостају само српске лигње. Председник је сада дошао у фазу да сваки страначки бот мора да похвали председников домаћински, нелуксузирани јеловник, који ће показати да је он човек из народа, а не неки човек који једе лигње, иако он, руку на срце, уопште не једе. И то ништа.

Наиме, када неће да се похвали како преферира домаћи мени у сиротињском ресторану, председник увек нагласи да ништа не једе, чак и док остали једу. Па је тако једном, код Ангеле Меркел, док су сви наваљивали на шницле, он једини дипломатски гладовао и борио се за српски народ не окусивши ништа. А могао је до миле воље сам да прича, јер су остали за столом жвакали.

Те је ботовска мука још већа – морају да хвале јеловник човека који ништа не једе, осим кад једе. Што је и основна напредњачка филозофија: "Ми смо оно што јесмо, осим кад нисмо". И: "Ми смо оно што нисмо, осим кад јесмо!" Капирате? 

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер