среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгутин Ненезић: Није потребан потпис, довољно је да ЕУ каже да су се стране договориле. Прича о „потпису“ је за интерну политичку употребу и овде и у Приштини
Хроника

Драгутин Ненезић: Није потребан потпис, довољно је да ЕУ каже да су се стране договориле. Прича о „потпису“ је за интерну политичку употребу и овде и у Приштини

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 18. март 2023.

Правник Драгутин Ненезић каже да сам план имплементације или мапа пута - није документ у ком има превише простора за преговарање - то је попис корака који треба да се спроведу у неким роковима и то је свима јасно. Наводи да и даље стоји иза става да није потребно да се тај споразум потпише, односно да је, како каже, довољно да ЕУ потврди да су стране постигле договор и онда ће почети то да производи неке последице.

Мислим да је више ствар, када су у питању суштински проблеми, да су то неке ствари ван тог текста – повратак у институције или излазак на изборе у четири општине, каже гост Н1 у специјалној емисији посвећеној преговорима у Охриду.

Наводи да је можда то (избори) једна ствар о којој се данас прича, а која се крије иза целе приче о потпису и свему – шта ће се стварно дешавати на терену и какве ће бити последице по реална живот људи.

„Прича о потпису је за интерну политичку употребу и овде и у Приштини – имате председника Вучића који каже да ништа неће да потпише, имате Аљбина Куртија који говори да је он хтео да потпише. Стране се овде надигравају и покушавају да ова друга буде крива што до договора није дошло, а цену тога плаћају људи који доле живе, конкретно Срби“, навео је Ненезић.

Како каже, сам споразум неће производити превелике последице на људе директно, јер се бави „повлачењем суверенитета Србије пре свега са севера Косова и начелним питањима у домену међународних права, донекле ЗСО и формализацијом положаја СПЦ“. То су ствари које неће директно утицати „у првом кругу“ на животе људи, навео је.

„Али сама имплементација тога, кроз ЗСО ће утицати, јер то подразумева да се целокупан систем институција које сада функционишу у правном систему Републике Сребије угаси и пребаци под окриље ЗСО и општина које функционишу у приштинском правном систему, Ескобар је споменуо здравство и школство. ЗСО – њена примарна функција да целокупно финансирање које долази из Београда долази сада искључиво преко те заједнице, а поприлично је људи који су финансијски везани за Београд и то ће осетити. То су примарне последице. А кључна последица је што се заокружује правни систем Приштине и што се у њега затварају људи који живе на КиМ, и једноставно – он је непријатељски настројен према њима и они ће трпети последице – као што смо видели оптужбе за ратне злочине, експропријација, конфискација“, наводи Ненезић.

Ненезић каже да Београд преговара о стварима које нису добре за српску заједницу, па ће могућности помоћи у будућности због тога бити ограничене.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер