Драгољубу Жарковићу награда за животно дело Удружења новинара Србије - Храбар да објави све што је важно да се чује, а није по вољи ауторитарних власти

У образложењу жирија стоји да Жарковић није од оних новинара који се удварају политичарима, чак ни када о њима не мисли лоше, док обрнуто не важи.

 

"Где год да је писао, ‘терао’ би читаоца да најпре прочита његов текст, јер је несумњиво носио неку вредност, реченицу или мисао коју вреди запамтити и цитирати и то што пре. Када пише у првом лицу, што често чини, није му намера да свој став наметне као општи, већ да вас позове да му се придружите ако се слажете", стоји у образложењу жирија које даље каже: "Готово три деценије свог живота Жаре је уградио у недељник ‘Време’, практично неодвојив од његовог имена. Захваљујући начину на који је водио редакцију, ‘Време’ нема у својој историји периода којих би се стидело нити каквих битних одступања од принципа који су важили у јесен 1990. када га је основала група новинара незадовољних стањем у тадашњим београдским медијима. Од тада до данас Жарковићу је успело да ‘Време’ буде глас разума и новинарског професионализма, храбар да објави све што је важно да се чује, а није по вољи углавном ауторитарних власти. И у рату и у миру, што није стилска фигура, нажалост. И по цену да ‘Време’ за безмало три деценије постојања нема периоде лагодног живота иако су се на власти у Србији измењале све могуће политичке комбинације. Као што нема текстова којих би се радо одрекло, пре свега захваљујући Жарковићевој особини да вешто спусти редакцијску температуру и тако спречи да садржај уређују вируси споља уместо новинара.

 

И као новинар и као уредник и као директор (реч ‘менаџер’ би га вероватно натерала да преврне очима), Драгољуб Жарковић је ретка, позитивна и важна појава у српском новинарству, у којем се професионализам и морал распродају чим се ‘испеку’. Све његове несавршености, којих сигурно има, доказ су да се не ради о некаквом калуђеру којем је морални суд изнад свега, већ о новинару, обичном човеку, који је у тешким приликама и искушењима знао и смео да донесе исправну одлуку.

Време је да му то и признамо."