петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгољуб Жарковић: Лидери у регионалном лагању
Хроника

Драгољуб Жарковић: Лидери у регионалном лагању

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. мај 2011.

И ви сте, читаоци, претпостављам, уочили аномалију да се оно што статистика обелодани разликује од вашег стварног живота. Рецимо, најава да смо пребродили кризу, а све смо дубље у њој. Шта треба да одиграм: форхенд или дворучни бекхенд. Поен с основне линије или да изађем на мрежу

Ђоковић и остатак: Где је то ђубре да га покупимо

Новак Ђоковић, убедљива икона српске пенетрације у свет без граница, рекламира ових дана неки спот под, парафразирам, насловом: "Очистимо Србију". Реч је о екологији. Пластика и друго ђубре. Затрпани речни токови, дивље депоније и слично.

Немам ништа против. Напротив. Успех овог пореског обвезника Монте Карла приковао је и мене уз телевизијски екран. Новаче, само реци где је то ђубре, па да га скупимо заједно.

Замислите још спот у коме Новаку терцирају Немања Видић и Жељко Обрадовић, кошаркашки тренер који је по осми пут освојио европски врх. Ко би им одолео?

Знам! Статистички завод Србије који је оптужен да лажира податке о привредном опоравку. Новак, најуспешнији српски извозни пројект, у смислу репутације земље, обраћа дужну пажњу на статистике свог учинка: први сервис, неизнуђене грешке, бекхенд, форхенд и све остало... Из тога се извлаче дугорочни закључци о тренинзима и тактици.

С друге стране, оне стране која се тиче нас који не живимо на Азурној обали, овдашње статистике су лажиране. Ако је "Политика" добро пренела излагање Стојана Стаменковића ("Економски планови на поправном" од 8. маја 2011), у Србији се догодио статистички скандал великих размера, или статистичко просветљење, већ зависно од угла из кога се гледа.

Три, четири дана пљуште оптужбе, а нико не демантује сумње да се "на велико" фалсификује српска економска стварност која би нас натерала, можда, да играмо више на мрежи а мање, рецимо, дворучни бекхенд.

На стручном скупу на Економском факултету у Београду Стаменковић је саопштио да је Републички завод за статистику значајно кориговао – наниже – стопе реалног раста бруто домаћег производа (БДП) за 2007, 2008. и 2009. у односу на оне које су раније биле доступне јавности.

Непријатна по себи, ова информација је тим гора што су нови подаци битно неповољнији од претходних који су се до јуче сматрали тачним и по којима су рађене све званичне макроекономске анализе. Импликације су веома лоше и нису само економске већ и политичке, пише Небојша Катић, један од малобројних, а утицајних аналитичара домаће економске сцене.

Домаћи политичари су се гордили, пише Катић, да је Србија преболела кризу лакше него њени суседи, и тај став су поткрепљивали релативно малим падом БДП-а у 2009. години од 3,1 одсто. Нови подаци, ако Стаменковић не греши, кажу да је стварни пад БДП-а био двоструко већи и да износи 6,2 одсто. При томе све стопе раста од 2001. године до 2009. су кориговане и ниједна није остала онаква каква је годинама уназад презентована јавности.

Овај статистички шок отвара велик број питања на која се мора одговорити ако се жели избећи оптужба да је била реч о намерним манипулацијама статистиком. На српским економистима и статистичарима је да покушају да зауставе даљу компромитацију струке.

Више је него чудно да Републички завод за статистику није сазвао конференцију за штампу и информисао јавност о касно уоченим фундаменталним обрачунским грешкама десетогодишњег периода. Колико год било непријатно, то се морало урадити и то се не сме скривати.

Важан је, наставља Катић, и сам тренутак просветљења – да ли су српски економисти и статистичари сами открили страшан дефект у обрачуну БДП-а или им је неко са стране на то указао? Ако јесте, ко? То свакако није могао бити ММФ, који је домаће податке прихватао и уносио их у своје званичне статистике.

Цецин рецепт: Наруквица до тачног рачуна

Коначно и најважније, јавност мора разумети не само како је до серије грешака дошло него и разлоге због којих оне нису биле годинама уочене.

Како је могуће да бројне економске нелогичности нису позивале на узбуну? Како је могуће да се, упркос огромном и континуираном паду запослености и даље веровало у динамичан (статистички) раст БДП-а, или његов благи пад у кризи?

Какав год одговор да уследи или, још горе, не уследи, влада и економски аналитичари морају побацати све своје старе анализе и правити нове. Оне ће показати да је Србија у много горој економској ситуацији но што је статистика до јуче показивала. Сви параметри, од спољне задужености, преко дефицита трговинског и текућег биланса или дефицита буџета су драматични – они су у апсолутном износу остали исти док се БДП "смањио".

Од збуњене и континуирано дезинформисане домаће јавности много тога се може сакрити, али ће то теже ићи са страним агенцијама, банкама и институцијама које анализирају стање у Србији, дају јој кредите или јој одређују кредитни рејтинг. Занимљиво је и како су ови трустови мозгова, са наводницима или без њих, иронише Катић, годинама прихватали чудне податке домаће статистике. Томе је сада дошао крај, као што полако долази крај и раскораку између статистичке стварности и на њој заснованог политичког оптимизма и стварности коју живе грађани Србије.

Зашто већ три дана ћути Завод за статистику? Ако је професионална грешка, онда нек признају неспособност. Ако Стаменковић греши, а и то није немогуће, онда је њихово ћутање облик политичког опортунизма и то гаји црв сумње да су, под неком врстом политичког притиска, лажирали стварност.

И ви сте, читаоци, претпостављам, уочили аномалију да се оно што статистика обелодани разликује од вашег стварног живота. Рецимо, најава да смо пребродили кризу, а све смо дубље у њој. Шта треба да одиграм: форхенд или дворучни бекхенд. Поен с основне линије или да изађем на мрежу?

Има ли овде места кривичној одговорности, па макар по Цецином моделу, да до краја живота седе с наруквицама у просторијама Завода за статистику, док не израчунају тачну меру српског посрнућа. Или да буду заштићени сведоци у оптужби против оних који су наручили лажирање стварности. Или да туже Стаменковића због озбиљног подривања угледа државе и изазивања неповерења у државне институције? Нешто од свега овог морало би да се догоди. И то – под хитно!

Вртење славског колача: Ко ће с ким?

Српска владајућа политичка елита очекује благовести о кандидатури за чланство у ЕУ. Рекао бих да је актуелна влада, а то сам већ писао, више него што је политички паметно везала за то питање своје изборне шансе.

Јасно је шта ће бити ако кандидатура не прође, оде "жутима" кожа на шиљак, али је неизвесно шта ће бити ако та благовест ипак стигне до народа који је ваљда већ научио да се, парафразирам, "Европа не сипа у тракторе".

Дојадили су народу европски чиновници, звали се они Брамерц или Филе, и њихове речи с пажњом више нико у Србији не прати, што није њихова грешка него је последица нашег замора идејом о европским интеграцијама које некако личе, у нашој изведби, на турирање аутомобила који је у леру, па још осигуран ручном кочницом.

Предизборна грозница већ се осећа, али некако наопако. Странке се утркују у позивима на удруживање, на саборност по не баш јасним програмским сличностима, врте славске колаче уместо идеја, шаљу се мање или више увијене поруке могућим предизборним и постизборним савезницима, па смртнику личи да се они договарају како да сјаше Курта а узјаше Мурта. Људи не виде свој интерес у тим надгорњавањима.

Још статистика бележи да једни расту, а други падају. Ако лажу ММФ, што не би и нас?

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер