Dragoljub Petrović: Bunjuelove reforme

 Kažu da su jedanput u nekoj emisiji Rambu Amadeusu postavili standardno glupo voditeljsko pitanje: "Gde nalazite inspiraciju za svoj rad?", a on im je odgovorio: "Na Kvantaškoj pijaci".

Elem, da vas je neko do juče pitao, na primer u "Slagalici": kog dana i koje godine su počele teške reforme u Srbiji, ne biste imali pojma. Ne sećate se početka ni lakih reformi, ni poluteških reformi, a kamoli teških.

Čak ni u rubrikama "dogodilo se na današnji dan" nema tog historijskog podatka koji smo saznali juče oko 10 časova: da je 29. jul nacionalni praznik, Dan teških reformi.

U tim rubrikama do sada je pisalo jedino da je 29. jula 1983. godine umro Bunjuel, španski režiser poznat po nadrealističkim ostvarenjima.

Tako da jučerašnja godišnjica teških reformi u Srbiji verovatno ima neke veze sa Bunjuelom, jerbo i teške reforme spadaju u sam vrh nadrealističkih ostvarenja.

U Srbiji je Bunjuel najpoznatiji iz filma "Nacionalna klasa", gde Berček igra mladića koga komisija obori kad god dođe na prijemni ispit za filmsku režiju, jer im on uvek odgovori da je Bunjuel plagijator, kompilator, da je direktno krao od Ejzenštajna, da je krivac za krizu avangarde, itd.

Onda sledeće godine opet dođe na prijemni, kad komisija opet: "Puf, Bunjuel". I on opet isto. Tako da ga po hodnicima fakulteta pozdravljaju sa: "Gde si, Bunjuel!"

E sad, 29. jul mora da je izabran za nacionalni praznik teških reformi pošto, valjda, i premijera Vučića po hodnicima pozdravljaju sa: "Gde si, Bunjuel!"

Ne zato što je Bunjuel bio plagijator & kompilator & direktan krivac za krizu avangarde, mada i tome treba razmisliti, već zato što se i mi osećamo ko onaj nesuđeni student režije, koji kad god dođe na prijemni: puf, Bunjuel! Samo što se nama to događa dok gledamo televiziju.

Tako i juče u 10 sati. Vrtiš kanale, kad ono: puf, Bunjuel!

Tema jubilarne 215. konferencije za štampu u ovoj godini bila je: godišnjica teških reformi, iako vam je subjektivan osećaj da teške reforme traju bar tri godine. Tu shvatite širinu nadrealizma kao umetničkog pravca, jer realno teške reforme traju tri godine, a nadrealno traju tek godinu dana.

Realno, imate utisak da se nikada gore nije živelo, a nadrealno: "Puf, Bunjuel!" Nekako vas cela situacija podseća na onog sitnog džeparoša koji vam otuđi novčanik, pa vas posle od vaših para vodi na ručak. I vi mu kažete: "Hvala na ručku".

Sem što smo saznali da i nad popom ima pop, te da i nad Bunjuelom ima Bunjuel, juče smo doznali i da nad Međunarodnim monetarnim fondom ima Međunarodni monetarni fond. "Ja sam veći MMF od MMF-a" - izjavio je čovek po čijoj biografiji je nastala izreka: veći katolik od pape. Kad je trebalo, bio je veći Šešelj od Šešelja, pa onda veći Čeda od Čede, pa veći Tadić od Tadića, a sada kada je postao i veći MMF od MMf-a, verovatno se i Ciprasu slošilo. Taman napravio aranžman sa MMF-om, a sad mora da pravi aranžman i sa onim većim MMf-om od MMf-a.

Ostalo je samo da ga neki novinar na kraju pita: "Gospodine Bunjuel, gde nalazite inspiraciju za svoj rad?"

(Danas)