Драгољуб Петровић: Буњуелове реформе

 Кажу да су једанпут у некој емисији Рамбу Амадеусу поставили стандардно глупо водитељско питање: "Где налазите инспирацију за свој рад?", а он им је одговорио: "На Кванташкој пијаци".

Елем, да вас је неко до јуче питао, на пример у "Слагалици": ког дана и које године су почеле тешке реформе у Србији, не бисте имали појма. Не сећате се почетка ни лаких реформи, ни полутешких реформи, а камоли тешких.

Чак ни у рубрикама "догодило се на данашњи дан" нема тог хисторијског податка који смо сазнали јуче око 10 часова: да је 29. јул национални празник, Дан тешких реформи.

У тим рубрикама до сада је писало једино да је 29. јула 1983. године умро Буњуел, шпански режисер познат по надреалистичким остварењима.

Тако да јучерашња годишњица тешких реформи у Србији вероватно има неке везе са Буњуелом, јербо и тешке реформе спадају у сам врх надреалистичких остварења.

У Србији је Буњуел најпознатији из филма "Национална класа", где Берчек игра младића кога комисија обори кад год дође на пријемни испит за филмску режију, јер им он увек одговори да је Буњуел плагијатор, компилатор, да је директно крао од Ејзенштајна, да је кривац за кризу авангарде, итд.

Онда следеће године опет дође на пријемни, кад комисија опет: "Пуф, Буњуел". И он опет исто. Тако да га по ходницима факултета поздрављају са: "Где си, Буњуел!"

Е сад, 29. јул мора да је изабран за национални празник тешких реформи пошто, ваљда, и премијера Вучића по ходницима поздрављају са: "Где си, Буњуел!"

Не зато што је Буњуел био плагијатор & компилатор & директан кривац за кризу авангарде, мада и томе треба размислити, већ зато што се и ми осећамо ко онај несуђени студент режије, који кад год дође на пријемни: пуф, Буњуел! Само што се нама то догађа док гледамо телевизију.

Тако и јуче у 10 сати. Вртиш канале, кад оно: пуф, Буњуел!

Тема јубиларне 215. конференције за штампу у овој години била је: годишњица тешких реформи, иако вам је субјективан осећај да тешке реформе трају бар три године. Ту схватите ширину надреализма као уметничког правца, јер реално тешке реформе трају три године, а надреално трају тек годину дана.

Реално, имате утисак да се никада горе није живело, а надреално: "Пуф, Буњуел!" Некако вас цела ситуација подсећа на оног ситног џепароша који вам отуђи новчаник, па вас после од ваших пара води на ручак. И ви му кажете: "Хвала на ручку".

Сем што смо сазнали да и над попом има поп, те да и над Буњуелом има Буњуел, јуче смо дознали и да над Међународним монетарним фондом има Међународни монетарни фонд. "Ја сам већи ММФ од ММФ-а" - изјавио је човек по чијој биографији је настала изрека: већи католик од папе. Кад је требало, био је већи Шешељ од Шешеља, па онда већи Чеда од Чеде, па већи Тадић од Тадића, а сада када је постао и већи ММФ од ММф-а, вероватно се и Ципрасу слошило. Таман направио аранжман са ММФ-ом, а сад мора да прави аранжман и са оним већим ММф-ом од ММф-а.

Остало је само да га неки новинар на крају пита: "Господине Буњуел, где налазите инспирацију за свој рад?"

(Данас)