субота, 18. септембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгољуб Мићуновић: Србија нема претензије да управља Косовом
Хроника

Драгољуб Мићуновић: Србија нема претензије да управља Косовом

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 10. октобар 2011.

Решење косовског проблема може да се нађе само на међународној конференцији, уколико се жели стабилан мир јер свако наметнуто решење увек ће бити извор будућих криза, каже др Драгољуб Мићуновић, шеф српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, објашњавајући у интервјуу за „Политику”, идеју коју је изнео на последњем заседању ове институције, а „о којој треба размислити.” Он истиче да је добио охрабрење од „доста европских посланика за ову идеју, што га охрабрује да настави да инсистира на њој”.

Међународну конференцију сте поменули само као идеју?

Предлог за одржавање међународне конференције иде преко владе и дипломатским средствима. Ја сам желео да подстакнем иницијативу да се одржи међународна конференција, на којој би учествовали Београд, Приштина и Брисел, под покровитељством Савета безбедности Уједињених нација, који је дао мандат Еулексу за одређене реформе и изградњу институција на Косову. Желео сам да ту идеју „предложим за размишљање”. На крају крајева, то је једино решење, јер је неприхватљиво оно што албанска страна сада тражи, а то је признање свршеног чина, према коме нема о чему да се разговара. Наравно да има о чему да се разговара и разговараће се.

Шта подразумева ова иницијатива?

Моја идеја је да ми треба да пођемо од реалног стања на Косову, а савршено је јасно да Србија нема претензије да управља Косовом. Чињеница је да је два милиона људи изабрало своје представнике и прогласило своју државу, али уз противљење једног мањег броја становника у тој држави и противљење државе од које се отцепљују. О тој чињеници се мора водити рачуна, ако се жели трајно и задовољавајуће решење.Шпански посланик у ПССЕ је говорио о опасном преседану „свршеног чина“ игнорисањем међународних институција. Ако желимо да стабилизујемо ситуацију у региону, хајде онда да разговарамо шта се дешава са неалбанским становништвом, у каквом је оно положају и шта оно преферира. Постоји наметнути Ахтисаријев план, који ми нисмо прихватили, али дајте да видимо има ли могућности да се он ревидира, да се на нов начин реши питање севера Косова, аутономија српских енклава и низ других питања о природи суверенитета и права на посебне везе мањина са матицом. Будући да је Косово још под ингеренцијом Резолуције 1244 СБ УН, то значи да је оно интернационализовано питање и зато се инсистира на разговорима Приштине и Београда под окриљем Еулекса чији мандат одређује Савет безбедности. Када је то тако, онда је ваљда једино могуће да се одржи међународна конференција на којој би учествовали Београд, Приштина и Брисел, под покровитељством СБУН, на којој би се решила сва питања. Многи посланици СЕ сматрају ову идеју врло добром.

Има ли изгледа да она постане саставни део неког званичног документа ПССЕ?

Савет Европе решава питања људских права и има ограничен облик деловања. Он може да расправља о тим питањима, а у свим извештајима о стању људских права на Косову наведено је да оно није задовољавајуће, па и у овом последњем Бјерна фон Сидова, на основу кога је усвојена Резолуција о Балкану. Ова резолуција нема форму препоруке Савету министара, али следећа ће већ имати. Фон Сидов је поново изабран за известиоца, он ће саставити резолуцију, која ће обухватити комплетно стање на Косову, уз препоруке, а о томе ће расправљати СЕ. Фон Сидов би требало да има политички драфт извештаја негде у децембру, што значи да би нешто могло да се припреми већ за јануарско заседање ПССЕ. Ја ћу, наравно, инсистирати на овој својој идеји код свих који могу утицати на одлуку о њеном сазивању. Наравно, о њој треба да разговарам и са председником наше државе и министрима у Влади као и са другим парламентарним партијама и политичким чиниоцима. Колико сам из досадашњих разговора разумео, таква идеја би била корисна за решење косовског проблема.

Имате ли потврду неких земаља да би вас подржали?

То не могу да кажем. Шта значи земаља? У ПССЕ седе људи из различитих партија земаља чланица СЕ и они самостално одлучују како ће гласатии које ће иницијативе покретати. Ево сад су радикали имали једну декларацију о Јарињу, али за декларацију можете да сакупите у кафетерији двадесетак посланика, али о тако нечему се, међутим, не расправља.

Ви нисте помињали Јариње?

Не, Јариње је један конкретан случај и, по мом мишљењу, боље је да га ми не помињемо. Дакле, о томе није било речи на пленарној седници ПССЕ, и добро је што је тако.

У Стразбуру је било речи и о забрани „параде поноса”, а, чини се, да је то привукло већу пажњу од Косова?

Та декларација је иста као она радикалска. Дакле, 21 посланик је сачинио декларацију у којој се осуђује Србија због забране „параде поноса”, али та декларација уопште није ушла на дневни ред ПССЕ, о томе се није расправљало уопште…

Овде се стекао утисак, по извештајима, да је томе посвећена велика пажња…

То је ствар разумевања наших медија, али о томе није било речи на пленарној седници ПССЕ.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер