Драгољуб Марковић: Милошевић је хтео да ме убије 1996, спасао ме Станишић у последњи час; Ђинђић дао милион евра да Легију извуче из затвора

Драгољуб Марковић, један од најмоћнијих људи у Србији почетком 2000-их, владар из сенке, Ђинђићев кум и носилац ковчега на његовој сахрани открио је досад непознате чињенице из времена владавине ДОС-а.

Уочи петнаестогодишнице атентата на премијера Србије, Марковић, власник фирме „Крмиво продукт“, обелоданио је и да се бавио решавањем убистава из претходног периода и службама. Навео је много непознатих детаља из Зорановог живота, међу којима је и сведочење о томе да је Зоран Ђинђић исплатио чак милион евра да би вођа ЈСО био ослобођен из затвора...

Марковић је причао колико је волео да проводи време са Ђинђићем.

- Ја сам волео са њим да проводим време. Кажем вам, Зоран је био један невероватан тип. Онда ме увукао у ту политичку причу и ја сам био уз њега сто одсто. Била је то толико чврста веза да смо, када смо били у рату са Милошевићем, један другом обећали да ако се неком од нас нешто деси, да ће онај други водити рачуна о породици овог другог. И није то она класична српска кафанска прича. Оно, брате моооој! Не. Ми смо били озбиљни људи и имали смо врло озбиљан, крајње рационалан и тежак разговор. Ја сам ту обавезу озбиљно схватио, а и он. Није ту било зезање. Мислим, то је ишло дотле да сам ја знао где он држи лову, готовину, и он је то знао за мене. То време је било баш тешко - каже Марковић у интервјуу за недељник Експрес и додаје како је пријатељство са покојним премијером вукло за собом и велике проблеме, али и тај да је Милошевић хтео да га убије.

Разумео сам Амфилохија

Када је Зоран отишао, осећао сам се као да ми је умро друг. Док сам стајао поред ковчега и слушао Амфилохија како говори „ко се мача лати од мача ће и погинути“, знао сам о чему прича. Није он мислио тада на овај олош, мислио је на њега.

Током протеста због изборне крађе 1996. године Ђинђић и тадашњи шеф ДБ Јовица Станишић спасли су ми главу јер је Милошевић хтео да ме убије, пошто сам дао шлепер јаја којим је опозиција гађала РТС. На Милошевићев план најпре ме је упозорио Ђинђић, а потом ми је и Станишић дојавио да треба да се склоним, па сам побегао у Лондон. Јовица је био на нашој страни, то можда није добар термин, али је био разуман човек. Видео је где то иде и стално нам је говорио: „Ја ћу Слобу ставити у кућни притвор, али ви морате да имате неки план и нека решења“. После је и он био у силазној путањи и њега су склонили брзо, а онда је дошао Раде Марковић и настао је хаос.

Ђинђића сам током бомбардовања штекао у стану своје тетке. Имао сам тетку која је живела у Шведској и имала празан стан, и то тачно преко пута стана где је Зоки живео, на Студентском тргу. Они га траже по цело Србији, а он се није померио сто метара даље.

Ускочили у аутомобиле од сто хиљада евра

Било је стално сукоба са Ђинђићем, знали смо и да вичемо један на другог, али имали смо такав однос да сам могао све да му кажем. Један од већих сукоба избио је 2001. Први август 2001, Зоки слави рођендан у вили на Дедињу. Дођем у Ужичку, испред паркинг пун скупих аутомобила. Помислио сам да је позвао Монтгомерија и ове Немце, Боду Хомбаха… Уђем у кућу, све стара екипа. Схватам да су то њихови аутомобили. А само годину дана пре колима смо дошли Коле и ја. Чеда је дошао тролејбусом, не знам, Колесар трамвајем, Чанка је довезао неки комшија који је имао горива или таксиста. Сад испред возни парк, ниједан ауто не вреди мање од сто хиљада.

Ђинђић и Легија су већ 6. октобра рано ујутру направили договор, а команданту ЈСО смо веровали јер је био способан за посао којим се бавио. Међутим, касније су се догодиле неке ствари с којима се нисам слагао. Био је тај проблем у Грчкој. Легију су ухапсили тамо и Зоран је организовао да се милион марака или евра да тамо, не знам ни сам одакле, да се он врати у Србију. Шта ће нам то, зашто то радимо. Па није он отишао тамо по задатку државе, него приватно и још га они јуре за неко убиство. Био сам против тога.

"То је оно кад имаш толику моћ и кад не можеш да верујеш да неко или нешто може да се окрене против тебе. Па тек она приватизација, ту су многи узели велике паре, а Зоран је подлегао тој атмосфери. Не можемо овако, дајемо пензионерима педесет марака. Он каже, нема пара. А има када ови око те бе треба да краду", каже између осталог Марковић.

Били су јако блиски

- Ја сам увек имао проблема зато што сам пријатељ Зорана Ђинђића, кад смо се тукли с Милошевићем и после када смо као били на власти. Ја сам стално имао проблеме. Оно што се никада није десило је квалитетан Зоранов деманти тога да је Драгољуб лош тип. Он је само у неколико емисија споменуо како сам ја, ето, ок.

У једној ТВ емисији, кад је био председник Владе, рекао је:

Драгољуб је човек са којим бих данас волео да проводим више времена. А напад на мене је почео зато што је требало наћи неког из Зорановог окружења за кога ћемо рећи да је екстремно лош па онда ако сам ја екстремно лош, а Зоран се дружи са мном, па онда мора да је и он сумњив. Ја сам се са Зораном дружио потпуно без интереса. Он је мени нудио министарско место које сам ја одбио, јер моје образовање, по мом мишљењу, није било адекватно за позицију министра пољопривреде. И касније, у свим нашим односима је то било са моје стране потпуно без икаквог интереса. Зоран је то, наравно, све време схватао и наше пријатељство је до последњег дана било искрено, чврсто, топло. Оно што је нас везивало, то је пријатељство, да не кажем љубав. Није било интереса. Мени није требао ни намештен тендер, ни да будем министар. Није ми требало ништа од тога што је он био, осим самог нашег односа, то ми је требало.

(Курир, Експрес)