Drago Pilsel: Hrvatski katolici će još dugo čekati da Alozije Stepinac bude proglašen svecem

 ZAGREB - Hrvatski novinar i teolog, Drago Pilsel, tvrdi da će hrvatski katolici čekati još dugo da zagrebački nadbiskup, kardinal Alozije Stepinac, koji je umro na današnji dan pre 60 godina, bude proglašen svecem.

"Hoće li to učiniti papa Franjo, njegov naslednik, koji pak po redu, hoće li se čekati još mnogo godina? Da, tvrdim da će se čekati još dosta godina", naveo je Pilsel u autorskom tekstu za portal Autograf.

Objašnjava da je do obustavljanja te procedure došlo nakon reakcije SPC.

Napominje da je i carigradska patrijaršija protivi beatifikaciji Stepinca, a onda je, kaže, papa Franja u leto te 2014. godine prihvatio pisma i kritike Svetog sinoda i patrijaršije SPC, koja je, rečju, poručila da se Stepinac se nije dostojno držao za vreme Drugog svetskog rata i da zato ne zaslužuje da bude svetac.

SPC je, naime, upozorila papu Franju na neke primere, najblaže rečeno, ambivalentnosti u ponašanju kardinala Stepinca, ukazuje Pilsel.

Ne samo da ničim nije dovodio u pitanje donošenja zakona i mera protiv Jevreja i Srba, a kada je reagovao, bilo je za mnoge prekasno, nego se zalagao za poštovanje njihovog "dostojanstva" u trenutku kada je itekako dobro znao da spomenute "mere" znače skoro isključivo jezivu smrt desetina hiljada ljudi u Jadovnu, a potom mnogo više u Jasenovcu i širom NDH.

"Ako se ne radi o cinizmu", napisao je patrijarh Papi, "sigurno je reč o stravičnom kompromisu kakvih je na žalost bilo mnogo u odnosima Stepinca i njegovog klera sa Nezavisnom Državom Hrvatskom".

Papa Franjo je potom predložio formiranje mešovito katoličko-pravoslavne komisije za pročuavanje Stepinčevog života i dela pre, za vreme trajanja i nakon Drugog svetskog rata.

"Dakle, Papa nije mogao da pređe preko jasnih iskaza o ambivalentnosti i insuficijentnosti Stepinca. U drugom pismu patrijarh Irinej pozdravlja predlog osnivanja komisije, moli da njen rad bude obogaćen i objektiviziran doprinosom i trećih, međunarodnih stručnjaka, obavestio je papu Franju da je o celoj stvari Sveti sinod pisao drugim autokefalnim crkvama moleći da duhovni doprinos celom procesu, jer kao i Vatikanu, i SPC-u je stalo do promocije ekumenizma i mirotvorstva", naveo je Pilsel.

Komisija je završila s radom u julu 2017. i čeka se papina reč.

A upravo prošle sedmice dogodila se i nova intervencija premijera Andreja Plenkovića kada je po povratku iz Vatikana rekao da je u razgovoru s papom Franjom bilo reči i o kanonizaciji Stepinca.

Za Pisela je to u potpunosti deplasirana stvar:

"Nema šta hrvatski premijer - ili bilo ko iz hrvatskih vlasti - da se zalaže za Stepinčevu kanonizaciju. Tačka!"

Nakon Plenkovićeve izjave da je Papa uputio na strpljenje po tom pitanju, Pilsel istovremeno pita šta Hrvatska država tu ima da "dokazuje" papi, jer papa Franja, ističe, jako dobro zna ko je Stepinac.

"Štaviše, urbi et orbi je rekao u čemu je problem. Njemu je jasno jedan kroz jedan gde se pogrešilo. I zato insistira na potrebi traženja istorijske istine", navodi Pilsel i podseća da je za mart ove godine najavljeno otvaranje arhiva pape Pija XII., a istraživanje u tom sada digitaliziranom arhivu pomoći će da se dobiju odgovori na mnoga pitanja otvorena u radu pomenute mešovite Komisije.

Sto se Stepinca tiče, Pilsel kaže da konstantno stižu novi dokazi i u prilog tome ukazuje na upravo odbranjenu vrlo važnu doktorsku disertaciju Nataše Mataušić na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu o radu izuzetne humanitarke Diane Budisavljević, koja je spasila oko 7.000 dece žrtava ustaškog terora.

Disertacija bi uskoro trebalo da bude objavljena što će, kako kaže, biti jako važno za demontiranje neoustaških mitova i za skidanje šminke koju nabacuju Stepinčevi hagiografi.

Strogo gledano, pitanje "kolonizacije", odnosno udomljavanja te dece i brisanje njih kao pravoslavnih ili Srba, premda im se spašavao život, jest deo genocida, kaže Pilsel i ističe da takvih paradoksa ima zaista puno.

A nakon što prođu godine ozbiljnog rada na arhivama, ne samo pape Pija XII., ističe Pilsel, čekaće se plodovi kvalitetnijih odnosa Srba i Hrvata, odnosi sa što manje netrpeljivosti i međusobnih niskih udaraca... odnosi koji će svedočiti o plodovima iskrenog dijaloga i pomirenja.

S obzirom na to da predstoji temeljan rad u arhivama, Pilsel smatra da je vreme da bukači kao što je sisački biskup Košić zaćute, a da istoričari revalorizuju ono što imaju i izvuku na videlo ono što ne poznajemo najbolje, baš kao što je svojom doktorskom disertacijom učinila Nataša Mataušić.

(Tanjug)