Драго Пилсел: Хрватски католици ће још дуго чекати да Алозије Степинац буде проглашен свецем

 ЗАГРЕБ - Хрватски новинар и теолог, Драго Пилсел, тврди да ће хрватски католици чекати још дуго да загребачки надбискуп, кардинал Алозије Степинац, који је умро на данашњи дан пре 60 година, буде проглашен свецем.

"Хоће ли то учинити папа Фрањо, његов наследник, који пак по реду, хоће ли се чекати још много година? Да, тврдим да ће се чекати још доста година", навео је Пилсел у ауторском тексту за портал Аутограф.

Објашњава да је до обустављања те процедуре дошло након реакције СПЦ.

Напомиње да је и цариградска патријаршија противи беатификацији Степинца, а онда је, каже, папа Фрања у лето те 2014. године прихватио писма и критике Светог синода и патријаршије СПЦ, која је, речју, поручила да се Степинац се није достојно држао за време Другог светског рата и да зато не заслужује да буде светац.

СПЦ је, наиме, упозорила папу Фрању на неке примере, најблаже речено, амбивалентности у понашању кардинала Степинца, указује Пилсел.

Не само да ничим није доводио у питање доношења закона и мера против Јевреја и Срба, а када је реаговао, било је за многе прекасно, него се залагао за поштовање њиховог "достојанства" у тренутку када је итекако добро знао да споменуте "мере" значе скоро искључиво језиву смрт десетина хиљада људи у Јадовну, а потом много више у Јасеновцу и широм НДХ.

"Ако се не ради о цинизму", написао је патријарх Папи, "сигурно је реч о стравичном компромису каквих је на жалост било много у односима Степинца и његовог клера са Независном Државом Хрватском".

Папа Фрањо је потом предложио формирање мешовито католичко-православне комисије за прочуавање Степинчевог живота и дела пре, за време трајања и након Другог светског рата.

"Дакле, Папа није могао да пређе преко јасних исказа о амбивалентности и инсуфицијентности Степинца. У другом писму патријарх Иринеј поздравља предлог оснивања комисије, моли да њен рад буде обогаћен и објективизиран доприносом и трећих, међународних стручњака, обавестио је папу Фрању да је о целој ствари Свети синод писао другим аутокефалним црквама молећи да духовни допринос целом процесу, јер као и Ватикану, и СПЦ-у је стало до промоције екуменизма и миротворства", навео је Пилсел.

Комисија је завршила с радом у јулу 2017. и чека се папина реч.

А управо прошле седмице догодила се и нова интервенција премијера Андреја Пленковића када је по повратку из Ватикана рекао да је у разговору с папом Фрањом било речи и о канонизацији Степинца.

За Писела је то у потпуности депласирана ствар:

"Нема шта хрватски премијер - или било ко из хрватских власти - да се залаже за Степинчеву канонизацију. Тачка!"

Након Пленковићеве изјаве да је Папа упутио на стрпљење по том питању, Пилсел истовремено пита шта Хрватска држава ту има да "доказује" папи, јер папа Фрања, истиче, јако добро зна ко је Степинац.

"Штавише, urbi et orbi је рекао у чему је проблем. Њему је јасно један кроз један где се погрешило. И зато инсистира на потреби тражења историјске истине", наводи Пилсел и подсећа да је за март ове године најављено отварање архива папе Пија XII., а истраживање у том сада дигитализираном архиву помоћи ће да се добију одговори на многа питања отворена у раду поменуте мешовите Комисије.

Сто се Степинца тиче, Пилсел каже да константно стижу нови докази и у прилог томе указује на управо одбрањену врло важну докторску дисертацију Наташе Матаушић на Филозофском факултету Универзитета у Загребу о раду изузетне хуманитарке Диане Будисављевић, која је спасила око 7.000 деце жртава усташког терора.

Дисертација би ускоро требало да буде објављена што ће, како каже, бити јако важно за демонтирање неоусташких митова и за скидање шминке коју набацују Степинчеви хагиографи.

Строго гледано, питање "колонизације", односно удомљавања те деце и брисање њих као православних или Срба, премда им се спашавао живот, јест део геноцида, каже Пилсел и истиче да таквих парадокса има заиста пуно.

А након што прођу године озбиљног рада на архивама, не само папе Пија XII., истиче Пилсел, чекаће се плодови квалитетнијих односа Срба и Хрвата, односи са што мање нетрпељивости и међусобних ниских удараца... односи који ће сведочити о плодовима искреног дијалога и помирења.

С обзиром на то да предстоји темељан рад у архивама, Пилсел сматра да је време да букачи као што је сисачки бискуп Кошић заћуте, а да историчари ревалоризују оно што имају и извуку на видело оно што не познајемо најбоље, баш као што је својом докторском дисертацијом учинила Наташа Матаушић.

(Танјуг)