Dragan Dobrašinović: Država "ubila" slobodno tržište; Tamara Milenković Kerković: Politična SNS elita je načinom poslivanja u javnoj sferi dovela do potpunog uništenja konkurencije

Za poslove vredne tri milijarde evra, koje je država ugovorila tokom 2019. godine i koje će plaćati građani, u proseku se takmičilo samo 1,42 ponuđača, upozorio je direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović.

Predmet istraživanja Centra bilo je 100 finansijski najvećih poslova u 2019. godini, u kojima je država, odnosno javni sektor, jedna od ugovornih strana, pišu "Južne vesti".

Dragan Dobrašinović: Za poslove najvećeg finansijskog obima takmičila su se, u proseku, 1,42 ponuđača

Prema analizi Centra, prosečna vrednost poslova koje je država ugovarala je 28.566.877 evra. Finansijski najvredniji ugovor sklopljen u 2019. godini težak je 886.386.807 evra, a poslednji na listi, stoti - svega 3.729.228 evra. "Za poslove ovakvog finansijskog obima takmičila su se, u proseku, 1,42 ponuđača.

Koliko je to manje i od inače jadnog proseka potvrđuje činjenica da je, primera radi, prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki u prošloj godini, prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, iznosio 2,5. Dakle, i mizernih 2,5 nedostižan je ideal za najveće poslove koji se sklapaju u Srbiji", ocenio je Dobrašinović.

Analiza Centra takođe je pokazala da se u 71 od 100 postupaka pojavljuje samo jedan ponuđač, u 20 od 100 se pojavljuju dva, a samo u preostalih devet bilo ih je tri i više.

"Kao da stvar nije dovoljno loša, 32 ugovarača sa poslovne strane pojavljuju se dva ili više puta, a sklopili su ukupno 79 od 100 najvećih poslova sa javnim sektorom", navodi Dobrašinović.

Izostaje objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi

On posebno skreće pažnju da u 12 najvrednijih poslova, u kojima dominiraju oni sklopljeni putem bilateralnih investicionih sporazuma, nema apsolutno nikakve konkurencije.

"Ovakvi poslovi, voljom vlasti, sklapaju se sve češće. Izostaje ne valjano, već bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih nas još nije obavestio kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta i povoljnijih cena", ocenio je Dobrašinović.

On je ukazao da je nedavno stupio na snagu novi Zakon o javnim nabavkama koji će, zahvlajujući kreativnim rešenjima naručilaca, javne nabavke pretvoriti u izuzetak, a direktne pogodbe u pravilo, i ocenio da je to verovatnoje jedini zakon, osim Krivičnog, koji ima naglašenu ambiciju da iskoreni ono što je predmet njegovog regulisanja.

Tamara Milenković Kerković: Najvrednije poslove u sektoru javne potrošnje u Srbiji dobijaju isključivo poslovni partneri samog vrha vlasti

Najvrednije poslove u sektoru javne potrošnje u Srbiji dobijaju isključivo poslovni partneri samog vrha vlasti. Tako je kreiran partijsko-finansijski poslovni kartel koji za cilj ima monopol u trošenju para svih građana.

Prema obimnom istraživanju o stepenu konkurencije i nivoa transparentnosti javne potrošnje u Srbiji koje je obavio Toplički centar za demokratiju i ljudska prava u analiziranih sto najvrednijih poslova koje je država kao ugovarač zaključila u protekloj godini, a čija je vrednost blizu 3 milijarde evra, u 71 od 100 postupaka javio se samo jedan ponuđač, u 20 od ovih sto poslova javljaju se dva ponuđača, a samo u 9 od stotinu poslova javilo se tri ili više ponuđača.

Najveći broj poslova milionskih vrednosti zaključen je sa jedinim ponuđačem, kako u javnim nabavkama, tako i u međudržavnim sporazumima i u JPP

Najveći broj ovih poslova milionskih vrednosti zaključen je sa jedinim ponuđačem, kako u javnim nabavkama, tako i u međudržavnim sporazumima i u JPP. To važi kako za najskuplji, gotovo 900 miliona evra vredan bilateralni investiciono kreditni sporazum sa Kineskom Eksport Import bankom za rekonstrukciju železničke pruge do Kelebije, za 400 miliona evra vredan sporazum Vlade sa istom bankom za izgradnju puta Preljina-Požega, tako i za poslednju na listi, 3,7 miliona vrednu javnu nabavku za izgradnju "Velnes centra" u Adici. I tako, u 71 od 100 ugovora. U ovih sto ugovora samo 82 miliona evra potrošeno je na poslove u kojima je bilo više od tri ponuđača, što govori da je konkurencije bilo, kaže potpredsednica "Deri" Tamara Milenković Kerković.

Gotovo tri milijarde evra potrošeno je u ugovorima u kojima konkurencije nije bilo! O nivou koncentracije na strani ponude govori i podatak da se u ovih stotinu poslova 32 ugovarača pojavljuje dva i više puta, a oni su sklopili 79 od 100 najvrednijih poslova sa javnim sektorom.

Kako objašnjava Tamara Milenković Kerković, od stotinu analiziranih poslova najveća vrednost (preko 2 milijarde evra) potrošena je u 11 bilateralnih investicionih sporazuma u kojima je država zaključivala posao uvek samo sa jednim ponuđačem, bilo da se radi o Kineskoj EksportImport Banci, ili o Evropskoj investicionoj banci koja je sa 40 miliona evra kreditirala Republiku Srbiju u finansijskom ugovoru za "jačanje otpornosti lokalne infrastrukture". Pri tome, uslovi kreditiranja su daleko od povoljnih.

Primer izigravanja pravila o slobodnom tržištu i konkurenciji je preduzeće „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ koja je u 2019. godini zaključila 5 od ovih "top 100" najvrednijih ugovora, u ukupnoj vrednosti 23,6 miliona evra dok u tri od tih pet postupaka javnih nabavki konkurencije nije bilo

Primer izigravanja pravila o slobodnom tržištu i konkurenciji je preduzeće „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ koja je u 2019. godini zaključila 5 od ovih "top 100" najvrednijih ugovora, u ukupnoj vrednosti 23,6 miliona evra dok u tri od tih pet postupaka javnih nabavki konkurencije nije bilo. Ova firma koja posluje isključivo sa javnim sektorom je apsolutni rekorder i po broju ugovora zaključenih u jednom danu. Prema podacima Portala javnih nabavki, „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ je u 2019. godini za 261 radni dan zaključila 337 ugovora sa javnim sektorom, pa je nekada bilo i više od stotinu ugovora zaključenih u jednom danu. Proces trošenja državnog novca isključivo u krugu vlasti bliskih biznis partnera postao je zaokruženi ciklus. O tome jasno govori i činjenica da je vlasnik preduzeća „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ firma „Maneks d.o.o.“ sa sedištem u Novom Sadu koja prodaje rezervne delove istim naručiocima sa kojima njegovo preduzeće – ćerka firma, rekorder javnih nabavki, zaključuje ugovore. O funkcionisanju poslovno-političkog kartela govori i podatak da je od 337 postupaka javnih nabavki u kojima je „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ dobila pravo da zaključi ugovor, u samo 22 postupka učestvovalo dva ili više ponuđača. U preostalih 315 postupaka javna nabavka je sprovedena sa jedinim ponuđačem i pobednik je uvek bio „Energotehnika Južna Bačka d.o.o.“ – bez konkurencije.

Politička SNS elita je načinom poslovanja u javnoj sferi dovela do potpunog zarobljavanja slobodnog tržišta i do uništenja konkurencije u javnoj potrošnji

Prema rečima Milenković Kerković, politička SNS elita je načinom poslovanja u javnoj sferi dovela do potpunog zarobljavanja slobodnog tržišta i do uništenja konkurencije u javnoj potrošnji. Zajedničko poslovima države koji se finansiraju novcem svih građana je da konkurencije u ovim ugovorima nema ili je ona tako mala da služi isključivo stvaranju iluzije da se ne radi o jedinom ponuđaču. Takva je situacija antiteza svih priča o slobodnom tržištu, o konkurenciji i vladavini prava.

Osnovni motiv uništenja tržišta i konkurencije u javnoj potrošnji je prelivanje novca iz javnog u privatni sektor političko-finansijskog kartela. Krajnji cilj je monopol na političkom tržištu i uništenje političke konkurencije.

(Južne vesti, N1, Dveri)