Драган Добрашиновић: Држава "убила" слободно тржиште; Тамара Миленковић Керковић: Политична СНС елита је начином посливања у јавној сфери довела до потпуног уништења конкуренције

За послове вредне три милијарде евра, које је држава уговорила током 2019. године и које ће плаћати грађани, у просеку се такмичило само 1,42 понуђача, упозорио је директор Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић.

Предмет истраживања Центра било је 100 финансијски највећих послова у 2019. години, у којима је држава, односно јавни сектор, једна од уговорних страна, пишу "Јужне вести".

Драган Добрашиновић: За послове највећег финансијског обима такмичила су се, у просеку, 1,42 понуђача

Према анализи Центра, просечна вредност послова које је држава уговарала је 28.566.877 евра. Финансијски највреднији уговор склопљен у 2019. години тежак је 886.386.807 евра, а последњи на листи, стоти - свега 3.729.228 евра. "За послове оваквог финансијског обима такмичила су се, у просеку, 1,42 понуђача.

Колико је то мање и од иначе јадног просека потврђује чињеница да је, примера ради, просечан број понуђача у поступцима јавних набавки у прошлој години, према званичним подацима Управе за јавне набавке, износио 2,5. Дакле, и мизерних 2,5 недостижан је идеал за највеће послове који се склапају у Србији", оценио је Добрашиновић.

Анализа Центра такође је показала да се у 71 од 100 поступака појављује само један понуђач, у 20 од 100 се појављују два, а само у преосталих девет било их је три и више.

"Као да ствар није довољно лоша, 32 уговарача са пословне стране појављују се два или више пута, а склопили су укупно 79 од 100 највећих послова са јавним сектором", наводи Добрашиновић.

Изостаје објашњење одговорних како то да су за државу Србију повољнији они послови у којима су искључени и конкуренција и домаћи правни прописи

Он посебно скреће пажњу да у 12 највреднијих послова, у којима доминирају они склопљени путем билатералних инвестиционих споразума, нема апсолутно никакве конкуренције.

"Овакви послови, вољом власти, склапају се све чешће. Изостаје не ваљано, већ било какво објашњење одговорних како то да су за државу Србију повољнији они послови у којима су искључени и конкуренција и домаћи правни прописи. Нико од надлежних нас још није обавестио како је и када конкуренција постала непријатељ квалитета и повољнијих цена", оценио је Добрашиновић.

Он је указао да је недавно ступио на снагу нови Закон о јавним набавкама који ће, захвлајујући креативним решењима наручилаца, јавне набавке претворити у изузетак, а директне погодбе у правило, и оценио да је то вероватноје једини закон, осим Кривичног, који има наглашену амбицију да искорени оно што је предмет његовог регулисања.

Тамара Миленковић Керковић: Највредније послове у сектору јавне потрошње у Србији добијају искључиво пословни партнери самог врха власти

Највредније послове у сектору јавне потрошње у Србији добијају искључиво пословни партнери самог врха власти. Тако је креиран партијско-финансијски пословни картел који за циљ има монопол у трошењу пара свих грађана.

Према обимном истраживању о степену конкуренције и нивоа транспарентности јавне потрошње у Србији које је обавио Топлички центар за демократију и људска права у анализираних сто највреднијих послова које је држава као уговарач закључила у протеклој години, а чија је вредност близу 3 милијарде евра, у 71 од 100 поступака јавио се само један понуђач, у 20 од ових сто послова јављају се два понуђача, а само у 9 од стотину послова јавило се три или више понуђача.

Највећи број послова милионских вредности закључен је са јединим понуђачем, како у јавним набавкама, тако и у међудржавним споразумима и у ЈПП

Највећи број ових послова милионских вредности закључен је са јединим понуђачем, како у јавним набавкама, тако и у међудржавним споразумима и у ЈПП. То важи како за најскупљи, готово 900 милиона евра вредан билатерални инвестиционо кредитни споразум са Кинеском Експорт Импорт банком за реконструкцију железничке пруге до Келебије, за 400 милиона евра вредан споразум Владе са истом банком за изградњу пута Прељина-Пожега, тако и за последњу на листи, 3,7 милиона вредну јавну набавку за изградњу "Велнес центра" у Адици. И тако, у 71 од 100 уговора. У ових сто уговора само 82 милиона евра потрошено је на послове у којима је било више од три понуђача, што говори да је конкуренције било, каже потпредседница "Дери" Тамара Миленковић Керковић.

Готово три милијарде евра потрошено је у уговорима у којима конкуренције није било! О нивоу концентрације на страни понуде говори и податак да се у ових стотину послова 32 уговарача појављује два и више пута, а они су склопили 79 од 100 највреднијих послова са јавним сектором.

Како објашњава Тамара Миленковић Керковић, од стотину анализираних послова највећа вредност (преко 2 милијарде евра) потрошена је у 11 билатералних инвестиционих споразума у којима је држава закључивала посао увек само са једним понуђачем, било да се ради о Кинеској ЕкспортИмпорт Банци, или о Европској инвестиционој банци која је са 40 милиона евра кредитирала Републику Србију у финансијском уговору за "јачање отпорности локалне инфраструктуре". При томе, услови кредитирања су далеко од повољних.

Пример изигравања правила о слободном тржишту и конкуренцији је предузеће „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ која је у 2019. години закључила 5 од ових "топ 100" највреднијих уговора, у укупној вредности 23,6 милиона евра док у три од тих пет поступака јавних набавки конкуренције није било

Пример изигравања правила о слободном тржишту и конкуренцији је предузеће „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ која је у 2019. години закључила 5 од ових "топ 100" највреднијих уговора, у укупној вредности 23,6 милиона евра док у три од тих пет поступака јавних набавки конкуренције није било. Ова фирма која послује искључиво са јавним сектором је апсолутни рекордер и по броју уговора закључених у једном дану. Према подацима Портала јавних набавки, „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ је у 2019. години за 261 радни дан закључила 337 уговора са јавним сектором, па је некада било и више од стотину уговора закључених у једном дану. Процес трошења државног новца искључиво у кругу власти блиских бизнис партнера постао је заокружени циклус. О томе јасно говори и чињеница да је власник предузећа „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ фирма „Манекс д.о.о.“ са седиштем у Новом Саду која продаје резервне делове истим наручиоцима са којима његово предузеће – ћерка фирма, рекордер јавних набавки, закључује уговоре. О функционисању пословно-политичког картела говори и податак да је од 337 поступака јавних набавки у којима је „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ добила право да закључи уговор, у само 22 поступка учествовало два или више понуђача. У преосталих 315 поступака јавна набавка је спроведена са јединим понуђачем и победник је увек био „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ – без конкуренције.

Политичка СНС елита је начином пословања у јавној сфери довела до потпуног заробљавања слободног тржишта и до уништења конкуренције у јавној потрошњи

Према речима Миленковић Керковић, политичка СНС елита је начином пословања у јавној сфери довела до потпуног заробљавања слободног тржишта и до уништења конкуренције у јавној потрошњи. Заједничко пословима државе који се финансирају новцем свих грађана је да конкуренције у овим уговорима нема или је она тако мала да служи искључиво стварању илузије да се не ради о једином понуђачу. Таква је ситуација антитеза свих прича о слободном тржишту, о конкуренцији и владавини права.

Основни мотив уништења тржишта и конкуренције у јавној потрошњи је преливање новца из јавног у приватни сектор политичко-финансијског картела. Крајњи циљ је монопол на политичком тржишту и уништење политичке конкуренције.

(Јужне вести, Н1, Двери)