Драган Ђилас: Ненад Цекић је 1989. исекао каблове и однео опрему Радија Б92, онемогућивши да се емитује програм првог слободног радија у Србији

Одговор председника ССП на ауторски текст универзитетског професора и бившег новинара "Групација која грдно нервира Драгана Ђиласа" (Данас, 19. август 2020)

Ненада Цекића сам упознао 1986. године када сам почео да радим на радио Индексу 202.

Био је главни уредник, кога је на то место поставила УК ССО (социјалистичка омладина Београдског универзитета) две године раније. На тој позиицији остао је и наредних 13 година.

1989. године је са групом људи из Индекса однео опрему са Радија Б92, исекавши при томе каблове и онемогућивши да се емитује програм првог слободног радија у Србији насталог фузионисањем Индекса 202 и Ритма срца. Ја сам наравно остао у Б92 и постао уредник информативне редакције која је добила највеће новинарске награде. Цекић и Индекс нису добили ниједну.

После петог октобра васкрснуо је као председник РРА за чијег мандата су 2006. године дељене националне фреквенције на чувеном конкурсу на ком је Жељко Митровић добио не једну, него две фреквенције. Једну за Пинк, другу за Авалу. Добио је и Хаппy као дечију телевизију. Из тог времена је чувена прича како је Ненад Цекић пошао недолично обучен у Утисак недеље па му је Жељко на брзину организовао ново одело и кошуљу. У тој брзини нису стигли да изваде чиоде из кошуље па се Цекић врпољио целу емисију. Многи памте и његово гостовање код Југослава Ћосића где се понашао више него чудно, па су се развиле разне теорије о узроцима таквог стања.

Данас је Ненад Цекић професор Филозофског факултета. И нашао је за сходно да поново васкрсне реагујући на мој интервју у Данасу и изјаве на твитеру. Ненад Цекић је небитан лик потпуно. Одговарам му не због њега, него због људи који читају Данас. И зато што лаже. Кренимо редом:

1. Никада се нисам проглашавао никаквим лидером опозиције, нити себе тако доживљавам. Председник сам највеће опозиционе странке и оснивач Савеза за Србију у коме су се одлуке доносиле консензусом и у коме смо се ротирали на месту председавајућег.

2. Нисам, како Цекић тврди, прозвао само академике, професоре и новинаре већ сам навео и људе из бизниса и културе. И ставио три тачке… Цекић намерно узима само део реченице и извлачи целу причу из контекста као и са другим мојим изјавама.

Да не буде забуне моја изјава у целини гласи овако:

„Овај режим не опстаје на људима који су се продали за 30.000 динара како би преживели. Он опстаје захваљујући томе што ћуте и све што се дешава прихватају као нормално академици, професори, новинари, људи из културе, бизниса… Ћуте да би избегли последице, не схватајући да ће пре или после, на овај или онај начин, зло закуцати и на њихова врата. Зато су за мене оних 3000 лекара који су се потписали именом и презименом хероји.“

Од кад сам био студент сматрам да најобразованији и најспособнији имају већу одговорност од других за стање у коме смо. И да су они коректив у сваком друштву. И да они, а не политичари, одређују правац у коме се друштво креће. Пре осам година сам тражио заштиту за те људе од таблоида тврдећи да ако они заћуте, ако заћути интелигенција онда ми као друштво немамо шансу. А људи су почињали да ћуте свесни да свако ко проговори заврши медијски сатанизован.

Сматрам и да је дужност САНУ да у тешким тренуцима за државу и народ изађе са предлогом како даље. Да каже да ће нас бити упола мање за 30 година ако се нешто не промени.

Не тврдим да сам у праву, само износим своје мишљење. Оно што сам сигуран да сам у праву је да су хероји сви они који нису заћутали, без обзира на цену коју плаћају.

3. Ниједном речју нисам од људи које сматрам елитом у Србији тражио да подрже мене или било кога од опозиције, већ да проговоре и подрже Србију.

4. Не знам где Ненад Цекић у овим речима налази издирање и поднаредничко понашање према било коме.

5. Што се тиче мантри гастарбајтера из седамдесетих, не знам шта то тачно значи, јер сам рођен 1967. године. Ненад Цекић као старији човек боље памти та времена. Вероватно мисли на појединце који су се кад дођу на одмор у Србију бахатили и понижавали оне који су у Србији живели лошије од њих. Ја то сигурно не радим и то могу да посведоче све моје комшије на Врачару где живим, али и сви људи са којима сам у животу радио или које сам са неке позиције водио.

После напада таблоида да трошим 15.000 евра за летовање написао сам тачан износ колико сам потрошио и навео сам да као човек који је направио највећу фирму у области медија у овом делу Европе, могу да платим и сулуде износе које за летовање и одећу плаћају Вучић и његови сарадници, али да то не радим. Да ли сам боље могао све то да формулишем? Да. И јавно сам се извинио због тога. Али сам и рекао да сматрам да политичари треба јавно пред грађанима да полажу рачуне како живе и од којих пара такав живот финансирају.

6. У тврдњи да „академике, професоре и новинаре третирам као малоумне јер нико здраве памети не мисли да се за осам година „сувлашћа“ и власти може поштено зарадити иметак на који порез износи више десетина милиона евра“ нема ама баш ништа тачно. Плус показује озбиљно економско незнање које не пристаје професору било ког факултета, спремност да се слаже али и етикетира без аргумената било ко са ким се политички Ненад Цекић не слаже.

а) Више десетина милиона евра је компанија коју сам основао платила на име пореза током свог постојања од 1998. до 2014. године када сам је продао. Све фирме у иностранству су биле власништво београдске фирме и сав порез се плаћао Србији. То није износ пореза на иметак који сам, како каже Цекић, стекао за осам година, већ порез који се плаћа када фирма послује.

б) Када је компанија продата 2014. године, сав новац је уплаћен у Србији и плаћен је порез 2,2 милиона евра.

ц) У приватном бизнису сам од 1994. године, прво у фирми Саатцхи/Саатцхи па онда од 1998. кроз Оватион, Директ медију и Мултиком, где сам био у партнерском односу. У политику сам ушао 2004. године са корпорацијом која је имала преко 30 милиона евра прихода у више од десет земаља. Ушао сам са кућом на Сењаку чије је фотографије Александар Вучић још тада у дуелу на Пинку показивао, објашњавајући како сам богат човек. Нисам се обогатио у политици нити током бављења политиком.

д) Бизнис сам правио од нуле са сјајним тимом људи који су ме пратили, па временом и превазишли. Нисам седео по београдским кафанама нити водио празне разговоре. Радио сам. Као што сам пре рата ишао преко лета у Лондон, прао прозоре и радио на градилиштима са пријатељима како би имали од чега да будемо у Енглеској месец-два. Сећам се када сам се вратио у Б92 да су ме колеге шалећи се питале да ли хоћу да перем прозоре и ту у редакцији. И смејали ми се. Верујем да су многи запамтили мој одговор о томе да је сваки посао који је поштен хвале вредан и да због свог односа према послу неће успети да направе у животу оно што би на основу интелекта могли.

Дакле, не мислим да је нико малоуман ко верује да ако радиш пуно и поштено и ако имаш праве људе око себе можеш да за 15 година направиш озбиљну компанију. Такође, знам да има много људи који верују у пропаганду којој сам изложен и мисле о мени исто што и Ненад Цекић, који ме никад нису чули, и све што знају о мени знају са Пинка и из таблоида. Једино што ме мало збуни је кад видим да се нимало не замисле што те ствари чују и од Вучића, Весића и њима сличних.

За разлику од њих Цекић ме је чуо. И зна. Али и поред тога пише лажи, монтира реченичне конструкције, оптужује да вређам људе, називам их малоумним, издирем се на њих… Зато је небитан лик и један од ретких професора Филозофског факултета за кога, да није било скандала око Б92 и РРА, никад нико чуо не би.

(Данас)

Видети још: Ненад Цекић: Све док Драган Ђилас “предводи опозицију”, Александар Вучић може мирно да спава