петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Др Драган Милић о писању БИРН-а: Не могу да буду две истине, надлежни да одговоре и тај одговор мора да буде озбиљан
Хроника

Др Драган Милић о писању БИРН-а: Не могу да буду две истине, надлежни да одговоре и тај одговор мора да буде озбиљан

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. јун 2020.

У Србији су од 19. марта до 1. јуна 2020. од коронавируса умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244 – сазнаје БИРН на основу увида у податке који су део званичног државног информационог система Kовид-19.

Податак о броју заражених налази се у табели под називом "Извештај за Владу".

"Највеће неслагање што се тиче Клиничких центара је у Нишу, након тога је 'Драгиша Мишовић', у другим болницама је смањивано за мање, тако да није тако драстична разлика. Али, ипак разлика постоји", наводи новинарка Наталија Јовановић.

Разлика у броју умрлих примећена је у Клиничком центру Ниш где је према званично објављеним подацима умрло 77 пацијената. Подаци из информационог система у који је БИРН имао увид показују бројку од 243 преминулих, чији је резултат теста означен као позитиван, што је разлика од 166 мртвих. У КБЦ Драгиша Мишовић број умрлих је према новинарским наводима "смањен" за 55.

После седнице Кризног штаба ни реч о објављеном истраживању. Ипак, о методологији је говорила једна од чланица штаба на Јавном сервису.

"Рецимо када је у питању грип да говоримо о смртним исходима који се могу довести у везу са неком инфекцијом. Такође, ту разликујемо и директни узрок смрти, непосредни узрок смрти, као и различити фактори који су посредовали. То је једна устаљена методологија, методологија Светске здравтсвене организације, које ми пратимо. Јако је битно назначити да сваки пацијент који је имао ковид, није умро од те инфекције. То је итекако назначено", рекла је Дарија Кисић Тепавчевић.

Професорка Тепавчевић не искључује да се број преминулих може повећати уколико се као у Вухану или Великој Британији буде радила реквалификација смртних случајева.

О овој теми, док је прича писана, за БИРН су одбили да говоре готово сви, од надлежних из Кризног штаба, министарства здравља до директора Ковид болница.

Када се усред епидемије не одговара на оваква питања то угрожава поверење у институције, каже један од лекара Клиничко-болничког центра Ниш.

"Не могу да буду две истине. Или оно што је БИРН писао је тачно, или није тачно. Ако није тачно, БИРН је одговоран зашто узнемирава јавност. С друге стране, ако је тачно, зашто смо остали ускраћени за праве информације. Или, постоји можда трећи одговор који ће дати смислено образложење, да те бројке нису 243, можда су мање, или је у питању неко друго пратеће обољење, какав год већ да је одговор. Заиста апелујем на надлежне да тај одговор мора да буде озбиљан, да не буде тај одговор нешто што можда покушава да се прекрије истина. Истина је једини начин на који можемо да заштитимо наш јако добар здравствени систем", рекао је др Драган Милић из КБЦ Ниш.

Бројне су земље које Цовид-19, уколико пацијент има и друга обољења, не наводе као основни узрок смрти. О систему којим Србија квалификује смртност током епидемије, говорио је председник Србије Александар Вучић на конференцији за медије 1. маја.

"Ми нећемо да кријемо, као што то неки други раде. Ми ћемо још више да тестирамо људи, јер када не тестирате, онда немате ни ко да умре, онда пријављујете да је умро ко зна од чега. Ми нећемо да се стидимо, и нећемо да кријемо од наших људи, јер хоћемо да лечимо људе, а не да нам људи умиру", истакао је Вучић.

Подаци до којих су новинари дошли показују да број смртних исхода креће да расте крајем марта, да врхунац достиже средином априла и остаје стабилан до краја месеца. Управо је последњег дана марта, као и 1. априла на мобилне телефоне свих грађана Србије стигла смс порука у којој је стајало да је ситуација драматична и да се "приближавамо сценарију из Италије и Шпаније".

У истраживању се наводи и да су 12. априла преминуле 23 особе, док је званично саопштено шест. Према сазнањима БИРН-а, не крије се само број преминулих, већ и заражених. Наводе да се последњих дана прошле недеље број позитивних кретао између 300 и 340 дневно, што далеко надмашује званичне податке од 97 новооболелих.

(Н1)

Видети још: БИРН: Број умрлих и заражених вишеструко већи од званично саопштеног - последњих дана број новооболелих кретао се између 300 и 340 дневно

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер