Дојче веле: Украјина се нада помоћи Берлина

Украјински премијер Арсениј Јацењук стиже у Берлин. Он ће разговарати и са представницима немачке привреде – о условима њиховог ангажовања у Украјини. А ти услови су тренутно врло тешки.

Расположење међу немачким менаџерима у Кијеву је тмурно. Све их мучи питање: хоће ли Украјина опстати као нормална држава? „Крећемо се ивицом провалије“, рекао је један представник немачке индустрије.

У тој земљи постоји 2.000 фирми са немачким учешћем. Многе су активне на западу државе, али има их и на истоку, у Донбасу који је захваћен ратом. Неке од њих, као што је „Хајделбергер цемент“, морале су да затворе своје погоне. Та фабрика се налази на пола пута између Доњецка и руске границе, на подручју које контролишу проруски сепаратисти.

А на кризном подручју се и даље пуца, као што бележе посматрачи ОЕБС-а у својим свакодневним извештајима. Крхак је Споразум о обустави ватре, склопљен средином фебруара у Минску.

Претеће ратно право и његове последице

Фирме су забринуте и због тога што се рат полако увлачи и у породице запослених: „Морамо да уручујемо нашим радницима војне позиве“, каже један директор. Према украјинском праву, предузећа морају да имају припремљене листе са именима радника и подацима о њиховом брачном стању и броју деце. А ако некога мобилишу, фирма мора да му чува радно место – без обзира на то у каквом стању се после вратио.

Недавно је кијевско представништво немачких привредника организовало округли сто како би менаџери могли да поразговарају о тренутној ситуацији у својим фирмама. Главно питање гласи да ли ће председник Петро Порошенко прогласити ратно право у држави. У том случају, делови фирми – пре свега возни паркови – могли би бити заплењени ради коришћења у ратне сврхе. Закон налаже да се такви објекти касније врате власницима – додуше, макар били и руинирани.

Предузећа желе сигурност

И тако су извештаји које фирме шаљу својим централама у Немачкој – све мрачнији. Централе су већ реаговале смањењем робних кредита за своја украјинска предузећа. Сада полажу наде у политичаре: приликом посете украјинског премијера Јацењука Берлину, представници немачке привреде ће разговарати са уредом канцеларке о формирању кризног фонда за Украјину. Тај фонд би требало да покрије ризике предузећа приликом узимања кредита.

Шеф украјинске владе има сасвим друге бриге: Немачка је обећала Украјини хитну финансијску помоћ од 500 милиона евра. Новац би требало искористити пре свега за обнову источне Украјине разорене ратом. Али, још увек се не зна хоће ли до краја ове године Кијев видети иједан цент из тог пакета.

Влада мора да спроведе реформе

„Недостаје нам добрих пројеката“, каже један дипломата у Кијеву. И додаје да новац не стиже и због неповерења које ствара корупција у Украјини. Власник једне фирме каже да је реч о проблему „који се провлачи кроз све нивое, од највишег до најнижег“. Тако је он, на пример, замолио градску управу Кијева да му поправи један генератор: „То не кошта више од 10.000 евра“. Али, на крају је сума износила 100.000 евра, јер је на сваком нивоу одлучивања неко пружао руку у коју је требало ставити готовину. Овај менаџер чак има разумевања за то, јер је украјинска гривња после вишемесечне галопирајуће инфлације драстично изгубила на вредности. Ко уопште може да живи од 80 до 110 евра месечно? – пита се он...

Влада у Кијеву нема више времена – сада ваља хитно спроводити реформе. Јер, „Државе попут Литваније, Пољске, Летоније или Естоније ће пружати подршку Украјини докле год то буде неопходно“, како је то за ДW рекао литвански посланик у Европском парламенту Габријелус Ландсбергис. Али, додао је, западне земље би могле да изгубе вољу да помажу ако се не буде видео јасан напредак у спровођењу реформи.

Да би биле задовољене најнужније потребе, из Берлина би сада требало да у буџет Украјине директно потече 200 милиона евра. Јер, према подацима агенције Блумберг, вероватноћа да ће та земља банкротирати тренутно износи 30 одсто. Иза кулиса, украјинска министарска финансија Наталија Јареско ужурбано преговара о одлагању отплате дугова – како би Украјина добила на времену у покушају да стане на сопствене ноге. Но, већ сада се зна да ће од 30 украјинских банака на крају остати само њих седам – са подршком Запада или без ње.

Фирме још увек желе да остану

Немачки менаџери у Кијеву су убеђени да ће помоћ функционисати само ако се на истоку Украјине не распламса поново рат. Немачке фирме још увек желе да остану у тој земљи. Али, ако дође до нових борби, све ће постати још неизвесније.

Руска анексија Крима као и губитак подручја на којима се копа угаљ и кали челик већ су донели Кијеву пад бруто друштвеног производа од 20 одсто. Нешто западније се налазе индустријски региони од огромне важности – Дњепропетровск и Запорожје – тамо је и највећа нуклеарна електрана у Европи. „Ако падну и ти региони, од Украјине неће остати много“, каже један од немачких менаџера у Кијеву.

(Дојче веле)