Дојче веле: У Немачкој преварени хрватски радници

Уласком Хрватске у Европску унију повећао се број оних који у Немачку долазе трбухом за крухом. Многи нису зажалили због те одлуке, али некима је она пресела...

Дарко Јуришић другачије је замишљао првих пар месеци свог боравка у Немачкој. Када је у фебруару ове године с још једним познаником покуцао на врата фирме "Кацор“ у Офенбаху, све је изгледало добро. Радне дозволе сређене су брзо, исто као и договорена нето сатница од десет евра.

Дарко Јуришић је, са још стотинак других хрватских држављана, започео с радом на једном градилишту као армирач.

Преварени радници

Али проблеми су почели већ након првог исплаћеног месеца. Власник фирме "Кацор“, код које је Јуришић потписао уговор, нестао је без трага – заједно с новцем који је, између осталог и за плате радника, исплатила фирма "Дреслер бау“, главна фирма на градилишту на којем је Јуришић и радио. Шефу предузећа "Кацор“, који се одазива на име Дамир Карпински (који, како каже Јуришић, говори "српски са санџачким нагласком“), наравно ни трага. Само Јуришићу одбегли "предузимач“ дугује око 3.500 евра. На телефон фирме у Офенбаху не одговара нико.

Јуришић није усамљен. Према подацима саветовалишта Немачког савеза синдиката (ДГБ), само је у случају твртке "Кацор“, преварено преко 300 радника из Румуније, Пољске и Хрватске који још од марта чекају на исплату плата. Да ствар буде још гора, радници запослени код "Кацора“ остали су и без крова над главом јер та фирма из Офенбаха није платила ни смештај својим радницима. Твртка "Дреслер бау“ која се на градилишту на којем је радио Јуришић појављује у улози главног извођача, одбија да исплати комплетан дуг радницима јер тврди да је тај новац већ једном уплатила фирми "Кацор“. Радницима је накнадно исплатила по 300 евра и дословно их истерала са градилишта.

Случај "Кацор“ посебан

Међутим, закон је у овом случају на страни радника јер је у Немачкој за исплату плата у случају правног спора одговоран главни извођач радова на градилишту. Јуришић и његове колеге су, у међувремену, пред Управним судом у Франкфурту на Мајни, уз правну помоћ ДГБ, уложили тужбу с добрим изгледима за исплату нето сатница. Проблем за многе преварене раднике је тај што пресуду ретко када дочекају у Немачкој, већ се првом приликом, често без средстава и крова над главом, врате кућама. Посебно су погођени радници које је "Кацор“ изнајмио једном швајцарском грађевинском концерну који у потпуности одбија сарадњу.

Откако је Европска унија почела да се шири на исток, број случајева источноевропских радника који су, након рада у Немачкој остали без плата, сваким даном све је већи. Но када се говори о тим случајевима, углавном се ради о фирмама са истока ЕУ које као предузимачи делују у Немачкој и на градилиштима запошљавају раднике из својих земаља. У случају да се те фирме огреше о немачке социјалне законе, правосуђу у Немачкој врло је тешко да правно гони власнике фирми који се налазе у иностранству. Случај "Кацор“, како каже Владимир Богоески из ДГБ-ланца саветовалишта "Поштена мобилност“, по многочему је посебан. "У овом случају ради се о немачкој фирми која је запошљавала по немачким правилима и зато ће бити занимљиво пратити како ће се правно тај случај развијати“, каже Богоески који делује у саветовалишту у Берлину.

Немачко тржиште рада готово без препрека

Чињеницу да се Дарко Јуришић, заједно са колегама из Хрватске, у фебруару директно запослио код фирме "Кацор“ треба захвалити смањивању ограничења за раднике из Хрватске које су ступиле на снагу почетком године. Уласком у Европску унију, хрватским грађанима омогућен је приступ тржиштима рада земаља чланица ЕУ. Али Немачка је искористила своје право ограничавања приступа свом тржишту рада за грађане Хрватске у почетку у трајању од две године. Ипак, од самог почетка је то ограничење било мање-више симболичног карактера јер није важило за академски образоване грађане Хрватске, научнике и сезонске раднике, а од почетка године то ограничење додатно је олабављено. Отада је, наиме, приступ немачком тржишту рада омогућен и најширем сегменту способне радне снаге из Хрватске, радницима са стручним образовањем у трајању од најмање три године, што се практично односи на све радно способне грађане Хрватске са средњом стручном спремом. За те раднике, послодавац у Немачкој додуше и даље треба да од власти затражи радну дозволу, што је, међутим, данас постало формалност.

Почетком године, а то је новост, укинуто је правило по којем послодавац радну дозволу за хрватског држављанина може да добије само ако не пронађе адекватног радника из Немачке или осталих земаља Европске уније. На тај начин је и Јуришић у фебруару са својом средњом стручном спремом могао легално да дође до радног места у грађевинској фирми "Кацор“. Дакле, већ готово пола године ограничени приступ немачком тржишту рада, важи само за неквалификоване раднике из Хрватске, али и они су изузети од тог правила ако се ради о сезонском радном односу. Одлука о продужењу или укидању ограничења, на коју многи у Хрватској чекају с нестрпљењем, заправо у пракси више нема никакву тежину јер је немачко тржиште рада у суштини већ сада готово у потпуности отворено за радну снагу из Хрватске.

Многи "гастарбајтери“ лак плен

Тога су наравно свесни и у ДГБ, који у међувремену у многим саветовалиштима пружа и услуге саветовања и на хрватском језику. Проблем многих новопечених "гастарбајтера“ пре свега је непознавање језика, што их понекад чини "лаким пленом“ бескрупулозних послодаваца. Многи потписују документа, а да се пре тога не информишу о чему се ради. "Имали смо случајеве да су људи на градилиштима потписивали документа на којима пише да су плаћени сходно немачком закону о минималцу. Али то је истовремено био и документ који је потврђивао да је новац исплаћен, а многи су га потписали пре него што су новац и видели. Након тога ми имамо врло слабе карте у руци ако се желимо да се изборимо за права тог радника“, објашњава Богоески.

Многи који у Немачку долазе на рад упознати су с чињеницом да је у тој земљи однедавно на снази закон о минималној сатници која износи 8,50 евра. Али тај минималац не важи за све. "У неким браншама, попут грађевине, минималци су виши: за квалификованог радника 14,20 евра, а за помоћног 11,50 евра по сату“, каже Богоески. Радници ДГБ-ове мреже саветовалишта "Поштена мобилност“ сваким даном имају све више посла. "Тенденција је у сваком случају узлазна, тако да мислим да ће број оних који код нас потраже помоћ, додатно да порасте“, каже Богоески.

Хрвата све више

По броју грађана који затраже правну помоћ ДГБ-а, на првопм месту су уверљиво грађани Пољске, иза којих следе Румуни, Бугари и Мађари. Радници помоћ у највећем броју случајева траже због неисплаћивања плата. Хрватски грађани су на петом месту, али то би ускоро, након што шире масе у Хрватској схвате да је немачко тржиште рада готово у потпуности отворено, могло да се промени. Јер Немачка, а то показују и најновије статистике за мај, и даље је у фази економског узлета и са стопом незапослености која је у даљем паду. То значи да ће Немачкој и даље бити потребна радна снага.

Та чињеница помогла је и Дарку Јуришићу који је имао срећу и у међувремену пронашао други посао. Он се нада да ће се све завршити добро и да ће време у Немачкој проводити поштено зарађујући на градилиштима, а не вукући се по судовима.

(Дојче веле)