Дојче веле: Турска глуми матицу за Бошњаке из БиХ

Турски председник Абдулах Гул данас завршава званичну посету БиХ. Турски политиколози сматрају да актуална Влада у Анкари жели да се постави као нека врста матичне државе за Бошњаке и прошири свој утицај на Балкану.

Политиколог Ерхан Туербедар, координатор Студија за Југоисток Европе при фондацији ТЕПАВ у Анкари, оцењује да се Турска према БиХ опходи као матична држава: „Садашња Влада Турске се према БиХ опходи на неки начин као нека врста матичне државе. У Турској се, наиме, дуго расправља о томе да босански Срби и босански Хрвати имају своје матичне државе, а да Бошњаци такву државу немају, односно да у том смислу не постоји баланс.“

Упркос томе што у Турској постоји велики број оних који се залажу за овакав однос Анкаре према БиХ, и сам Туербедар признаје да ова идеја није ни код свих у Сарајеву добро дошла: „У БиХ нема превише људи који би Турску схватали као матичну државу, али има људи којима је драго што Турска покушава да им на неки начин помогне. Њима је драго да виде да нису препуштени сами себи. Турска од самог почетка настоји да измири политички блок Бошњака“, каже Туербадар.

 Али помоћ Турске, тачније њену појачану улогу на Балкану, у првом реду не желе босански Срби. Позната је изјава председника Републике Српске Рајка Кузмановића, који је рекао да „нисмо баш срећни што се на Балкан увлачи политика Турске“ или пак изјава премијера РС Милорада Додика, након боравка у Јерусалиму, када је устврдио да је и Израел забринут због улоге Турске у БиХ.

Ерхана Туербедара ово не чуди с обзиром да, како каже, Додик ради управо оно чему се Турска противи. У том смислу посебно је важна улога ЕУ јер, према његовим речима, Додик „покушава да доведе Запад у ситуацију да дигне руке од БиХ, да каже: 'Ето покушали смо све, али од тога нема ништа'. Ту је Турска осетила празнину и због тога је ускочила својом дипломатском активношћу.“

Туербедар не дели мишљења неких оријенталиста да на појачани ангажман Турске, не само у БиХ, већ и на целом Балкану, треба гледати као на дугорочну политику која се заснива на неоосманској идеологији. Мора се проматрати турска спољна политика у ширем смислу чији је главни циљ, како каже, покушај маскимализације економских интереса земље. Ипак, с обзиром на генералне проблеме с којима се Турска у овом тренутку сусреће на спољнополитичком плану, покушај деловања у БиХ може се посматрати и на други начин:

„Имате проблем са Израелом, имате нерешено питање Кипра, имате неуспелу иницијативу према Јерменији, тако да су БиХ и Западни Балкан једини простор где је турска спољна политика на неки начин успешна и где покушава да се пласира.“

Предвиђања неких западних политиколога да ће у будућност главну реч на Балкану водити не САД и ЕУ, већ Русија и Турска, Туербедар не дели, и признаје да добри односи Москве и Анкаре по питању БиХ не могу бити од помоћи: „Помирити Анкару и Москву кад је у питању БиХ било би као помирити Милорада Додика и Хариса Сиљаџића, а то би већ спадало у домен политичке научне фантастике“, додаје Туербедар.

(Дојче веле)