Дојче веле: Случај Артура Вагнера - политичар странке АфД који је прешао на ислам

 Политичар десно популистичке странке АфД који је прешао на ислам: Случај Артура Вагнера, изазвао је велику медијску пажњу и ван немачких граница. Ових дана је гостовао и у ТВ емисији ДW-а на арапском језику.

Артур Вагнер каже да га је његова животна прича рано гурнула у улогу аутсајдера. Одрастао је као руски Немац на Уралу. „Ми смо били изопштени", прича 49-годишњи Артур Вагнер. Тамо је завршио средњу школу у коју су ишла многа деца политичких кадрова, попут кћерке Бориса Јељцина. Као Немац, тамо си био „мање од Јевреја", прича он. „Притом сам био до сржи Совјет. Имао сам погрешне родитеље и погрешно име, што је у мени јако рано изазвало кризу идентитета." На питање да ли је сада поново у улози аутсајдера, он каже: то занимљива паралела.

Увек негде између

Вагнерова мајка била је наставница музичког, а отац програмер. Као тинејџер, осамдестих, стално је слушао радио програме ДW, истиче поносно - програме о религији и цркви. Били су то садржаји који су у Русији званично били непожељни. Међутим, религија је у великој мери била присутна тамо где је одрастао. Само то нису били хришћани, већ муслимани који су вековима живели на Волги и Уралу. Пре 250 година немачке породице - попут Вагнерових – ту су дошле као досељеници.

Потомци тих досељеника су на темељу међудржавних уговора између СР Немачке и СССР-а добили могућност „повратка" у домовину својих предака. Тако се и Артур Вагнер деведесетих година „вратио" у Немачку. У Русији је шест семестара студирао математику. По доласку Немачку пребацио се на студије пословне информатике. Након тога је уследио десетогодишњи рад за фирму која се бавила трговином са државама бившег Совјетског Савеза. Затим је следило предузеће средње величине а потом криза средњих година. Онда је постао протестантски свештеник и радио у једном дому за децу у Бранденбургу. То је било добро за моју душу, истиче, али сада је то готово јер, како каже, више није хришћанин.

Сада планира да зарађује за живот у консултантској фирми која тргује са његовом старом домовином Башкиријом, републиком у Руској Федерацији, која се због својих нафтних резерви сматра богатом. Често борави у Уфи, главном граду Башкирије, али не само због посла. Тамо, где већина становника припада сунитском исламу, започео је и његов пут према тој вери. На тај пут је, како каже, био „вођен".

Како је све почело?

У телевизијској емисији ДW-а на арапском језику „Шабаб-толк" говорио је о тим духовним тренуцима. „Видео сам нешто... имао сам искуство... неко ми се обратио." Чак и сада, док пије кафу с нама, његов глас подрхтава док прича о томе. Каже да то не може тачно описати. У том тренутку из њега зрачи нека посебна емоционалност.

Све то звучи езотерично. Но тешко је овог политичара у сивом оделу, белој кошуљи и кравати повезати са типичном езотеријом. Па ипак, чини се да је упућен у ту тему. Он отворено прича о свом хороскопском знаку водолије и „правилу обнове сваких седам година".

Езотеричари су, за разлику од Вагнера, већином аполитичне особе. Али, Вагнер жели истовремено да буде и муслиман и политичар АфД-а. Он потврдно одговара на питање да ли га је његов езотерични пут према исламу водио и ка његовом политичком задатку.

Да ли је могућ мост између АфД-а и ислама?

Вера је једна Вагнерова страна, а Алтернатива за Немачку (АфД) друга. У телевизијској емисији жестоко се супротставља „промовсању хомосексуалности на парадама". Сматра да то није добро за децу. 

Његов иначе мирни глас постаје гласнији у тренуцима када захтева затварање граница. Немачка једноставно не може поднети више избеглица, јер је већ преоптерећена. Сада Вагнер апсолутно заступа мишљење своје странке. Чак и када каже да у супротном прети избијање грађанског рата у Немачкој, он се, као и АфД, позива на страхове немачких грађана.

Међутим, однос према муслиманима који већ живе у Немачкој и онима који су тек дошли, код Вагнера се разликује од АфД-овог: Ислам је сада део ове земље. Крајње је време да АфД то прихвати. С друге стране, такође се може тражити од муслимана да се изјасне о томе шта они могу учинити за ову земљу, истиче он. Тако Вагнер замишља мост између АфД-а и муслимана.

Ни превише избеглица, али ни превише АфД-а

На питање какву улогу треба да има АфД он износи мишљење које се у његовој странци више не чује тако радо, а које је заступала бивша председница странке Фрауке Петри: АфД брзо мора постати странка коај може да уђе у коалцију, по могућности као млађи партнер снажног ЦДУ-а. Он сматра да АфД дугорочно неће успети да добије више до 20 посто гласова, али мисли да је то добро. Јер, како каже, још јачи АфД не би био добар за „мир у Немачкој". Посебан задатак АфД-а је да као конзервативна или национално-конзервативна снага „очува немачку душу и културу ".

На питање колико далеко је дошао на путу према исламу, Вагнер признаје да је од 114 сура у Курану прочитао само њих шест те да је већ стекао прва искуства с постом.

После интервјуа за ДW Вагнер одлази кући, у Фалкензе, где је до недавно био представник протестантске цркве. Сада жели да делује као муслиман и то усред подручја на којем исламофобни АфД има велику подршку. Више је него неизвесно може ли се ослонити на своје страначке колеге. То што је јавно рекао да је прешао у ислам изазвало је велико негодовање, а из његовог окружног АфД-а већ су се чули гласови који кажу да би се странка најрадије отарсила Вагнера.

(Дојче веле)