Дојче веле: Шкотски вирус - ко би све да се отцепи?

Референдум у Шкотској који се одржава у четвртак 18.9. могао би да створи прву нову државу унутар граница Европске уније. Какве шансе имају остали европски сепаратисти?

Распад СФР Југославије и Совјетског Савеза створио је многе нове државе у источном делу Европе. Али на западу континента границе су биле као урезане у камену. Бар на први поглед. Било је додуше група које су тражиле отцепљење, неке од њих су биле и милитантне, али са слабим учинком. Предстојеће изјашњавање о независности Шкотске мења ситуацију. Лондон је већ саопштио да ће прихватити вољу грађана и, ако је потребно, издвојити Шкотску из Уједињеног Краљевства. Истраживања јавног мњења показују да је победа сепаратиста сасвим могућа. Тај резултат би улио нову снагу читавом низу покрета за отцепљење у западној Европи.

Шкотска

Унија Шкотске и остатка Велике Британије траје већ добрих 300 година. О будућности државе се одлучује на референдуму 18. септембра, када ће Шкоти одговорити са „да“ и „не“ на питање о независности. Британска влада није дозволила трећу могућност – да се Шкотској да више аутономије, вероватно рачунајући да ће опција потпуне независности уплашити Шкоте. А већина Шкота би се определила управо за такву средњу опцију. Но у оваквој подели снага, чини се да план Лондона изјаловио – Шкотска би могла поново да постане самостална до 24. марта 2016.

Каталонија

Шкотски ентузијазам највише је надахнуо Каталонце. Каталонски језик био је забрањен током Франкове диктатуре. Данас тај регион Шпаније има значајну културну и политичку аутономију и сопствени парламент. Али за многе Каталонце то није довољно. Они желе сопствену државу, пре свега из економских разлога – јер сматрају да Шпанија искоришћава њихово богатство. Откако је почела економска криза, број присталица одвајања осетно се повећао. Референдум ће се овог новембра одржати и у Барселони, али за разлику од Лондона и Шкотске, Мадрид не признаје тај корак.

Баскија

Баксијски национализам и баскијски језик такође су били потискивани за време Франковог режима. Баскија је економски много слабија од Каталоније, али су зато тамошњи сепаратисти много насилнији. У борби за независност од Мадрида организација ЕТА је у последњих 50 година убила преко 800 људи. Додуше, тај сепаратистички покрет пре три године је јавно одрекао насиља. На путу ка независности и даље тапкају у месту. Наиме, по шпанском уставу, једино централна влада може да распише референдум, а власт у Мадриду то одбија, исто као и гласање у Каталонији.

Фландрија

На најновијим парламентарним изборима у Белгији, као најјача странка у Фландрији показала се Нова фламанска алијанса, коју предводи Барт де Вевер. Тај политичар верује да је белгијска држава пред распадом и да би требало градити самосталну Фландрију. Сепаратизам у Белгији прилично је необичан – ако се отцепи фламански део у коме се говори варијанта холандског, држава ће изгубити преко половине становништва, али и привредне снаге. Велики проблем био би статус Брисела у коме су седишта Европске уније и НАТО. Неки већ помињу и припајање франкофоне Валоније Француској, Луксембургу, па чак и Немачкој. Али Белгијци су до сада успевали да се држе заједно.

 „Паданија“

Сецесија севера Италије има потпуно економске побуде. Наиме, тамо се налазе развијени региони Ломбардија, Пијемонт, Венеција, као и друге богате и индустријализоване области. Многи грађани у том делу земље верују да Италијани са југа живе на грбачи марљивих северњака. Такозвана „Лега Норд“ некада је тражила независну „Паданију“, област која би обухватала развијени север данашње Италије. Данас је копља ломе око захтева да у региону остане три четвртине зарађеног новца.

Јужни Тирол

И ова област је званично унутар граница Италије, али само од краја Првог светског рата. Раније је била део Аустроугарске. Након смрти Мусолинија, Јужни Тирол постепено је добијао све већу језичку и политичку економију. Становници тог региона располагали су и добрим делом новца сакупљеним од пореза и чинило се да све тече глатко. Али економска криза поново је пробудила сепаратизам. Италија је, после Грчке, друга по задужености у еврозони и муче је велике привредне тешкоће. Тиролци су имућни и не желе да се оптерећују проблемима заједничке италијанске државе. Све се гласније чује парола: Даље од Рима.

Корзика

Француске власти дуго су сузбијале аутономашке тенденције на том острву, укључујући ту и коришћење локалног језика у школама и јавном животу. Милитантне групе као што је ФЛНЦ такође су годинама покушавале да се насилно одвоје од Париза, изводећи нападе на званичнике или симболе француске државе. Тек овог лета, покрет ФЛНЦ је саопштио да се више неће служити насиљем. Али потенцијал за сукобе остаје – када је француска влада 2000. године предложила прилично неупадљиве мере за повећање аутономије Корзике, конзервативна опозиција у тој земљи изашла је на барикаде.

Баварска

Веома мали број Баварца озбиљно мисли да је оснивање сопствене државе прави потез. А ипак, званични назив ове немачке покрајне је „Фрајштат Бајерн“, односно „Слободна држава Баварска“. Та немачка федерална јединица на југу земље вероватно би могла да се снађе и одвојено од остатка Немачка. Баварска има највећу површину од свих немачких савезних држава, у њој живи 13 милиона људи, и она има највећи привредни обрт у Немачкој. Као и у другим земљама, то богатство изазива трзавице – Баварци сматрају да превише новца одлази у заједничку касу. Додуше, има и оштријих ставова. Члан странке баварске Хришћанско-демократске уније (ЦСУ), новинар Вилфрид Шарнагел, у својој књизи „Баварска може и сама“ 2012, залагао се за излазак из Савезне Републике Немачке. За сада, нема општенародног покрета који дели његове ставове.

(Дојче веле)