петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Повратак марке не би „покопао“ Немце
Хроника

Дојче веле: Повратак марке не би „покопао“ Немце

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 07. јануар 2011.

Марка је толико јака да би њеним повратком Немци постали много богатији од, рецимо, Шпанаца или Италијана. Ипак, и немачки производи би постали прескупи за инострана тржишта. Неки економисти ову тезу доводе у питање.

Економиста Фолкер Нич заговорник је евра и никако не жели распад монетарне уније, али критикује расправу о заједничкој валути у којој се тврди да она нема алтернативу. „Проблем је што се на тај начин правда сваки потез којим се одржава у животу Европска монетарна унија – једноставно се каже да би трошак њеног укидања био непроцењив и зато је она мање зло. Тај аргумент не могу да прихватим!“

Између 1948. и 2007. године распало се укупно 69 разних монетарних унија и ни за једну од земаља у питању то није био крај света. Нема сумње да би увођење нове валуте, односно повратак на стару – марку, био велики трошак. Ту су пре свега технички трошкови штампања и ковања новца, прилагођавање каса и аутомата, али све су то једнократни трошкови који су, према Ничовом мишљењу, небитни.

Теже би било са курсевима и то је омиљени аргумент противника повратка на марку. Марка би била скупа, то би поскупело извоз и сломило извозно оријентисану немачку привреду. Међутим, Нич сматра да ни то не важи, јер су „немачки производи у тој мери конкурентни на светском тржишту да им не би шкодила јака валута. Многи производи праве се само у Немачкој и они би били тражени и ако би била поново уведена марка“.

Све је политика

Осим тога, због скупе марке био би јевтинији увоз, а 40 одсто немачких производа има увозне компоненте. Сви трошкови и губици везани за поновно увођење марке за многе у Немачкој су ситница у поређењу са трошковима за спасавање преко мере задужених чланица еврозоне – само за Ирску и Грчку Немци су издвојили 30 милијарди евра и уверени су да ту није крај.

Међутим, шта би се догодило са политичким пројектом европске интеграције? „Евро није уведен изоловано, него је дошао након дугог процеса интеграције у коме је створено јединствено тржиште. Крајем заједничке валуте био би заустављен процес интеграције“, сматра Нич. На питање да ли би Немачка то требало да ризикује, Нич одговара: „То је питање политичке процене“. Уосталом, монетарне уније увек настају – и распадају се – на основу политичких одлука.

Аутори: Данхонг Жанг/Ненад Бриски

(dw-world.de)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер