Дојче веле: Повлачење међународних трупа из Авганистана усред учесталих напада?

Јучерашњи самоубилачки напад талибана на један хотел у Кабулу још једном је подстакао дилеме око најављеног повлачења међународних снага из Авганистана које би требало да почне 1. јула.

Немачко војно ангажовање у Авганистану реализује се у сарадњи са САД, као и другим државама, које су укључене у остваривању три циља: спречавању деловања терористичких мрежа као што је Ал Каида и њено уништавање, успостављање демократије у земљи и владавине права, али и стабилности у региону.

Јоханес Пфлуг је у Социјалдемократској странци (СПД) задужен за питања немачких војних снага ангажованих у Авганистану. Ако се изузме ликвидација Бин Ладена и протеривање Ал Каиде из Авганистана, у циљу остваривања поменута три циља, има још много тога да се уради, сматра Пфлуг.

 „Ал Каида је у међувремену децентрализована мрежа. Њихове акције се у Авганистану више не организују, већ негде друге. Убиство Бин Ладена указује на перспективу да ипак постоји шанса да се талибани, али и друге исламистичке групе, дистанцирају од тероризма“, каже Пфлуг.

За генерал-потпуковника Бруна Касдорфа, заменика шефа војске при јединицама ИСАФ у Кабулу, током 2007. и 2010. године, борба против тероризма и питање безбедности остају најважнија питања. Чак и сада када се говори о повлачењу. „И даље је неопходно да се та борба настави. Наше специјалне јединице и даље су даноноћно ангажоване на том задатку“, подсећа генерал.

Па ипак, потрага за политичким, а не војним решењем у Авганистану је нешто око чега су немачки стручњаци све сложенији. Политичко решење, али под одређеним условима, истиче Михаел Штајнер, специјални известилац немачке владе за Авганистан. „Политичко решење подразумева прихватање Устава. Други услов је да сви они који то решење прихватају, дигну руке од тероризма и насиља“, каже Штајнер.

Али такав договор још увек није остварен. Ни у једној години, од доласка међународних војних снага у Авганистан, није било толико самоубилачких напада као у првој половини ове године. Број настрадалих војника Бундесвера од 2002. попео се на 50. Додуше, генерал Касдорф верује да би до 2014. године ситуација могла значајно да се промени: „Без могућности да се терористи више било где повуку. Да су побуњеници неутралисани и да нису у позицији да угрожавају авганистанске власти. А влада у Кабулу мора имати потпуну контролу у успостављању безбедности.“

Формирање снага безбедности, упркос неким пропустима, тече по плану, тврди генерал. До краја новембра наредне године, Авганистан би требало да располаже са 172.000 војника и 134.000 полицајаца. С друге стране, упућенији сматрају да се није много одмакло ни у обнови земље и изградњи функционалне државе и цивилног друштва. Чак и после десет година ангажовања међународне заједнице, око осам милиона људи у овој земљи не може да се прехрани без помоћи из иностранства.

(Дојче веле)