уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче Веле: Опада подршка ЕУ на Балкану
Хроника

Дојче Веле: Опада подршка ЕУ на Балкану

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 16. новембар 2010.

Уколико би се сада у Србији одржао референдум о уласку земље у ЕУ, 63 процента грађана би гласало „за“. Ипак подршка ЕУ опада, а лоше се котира и Влада Србије, као и могућност евентуалног приступања НАТО…

Иако је према истраживању далеко више од половине грађана за улазак у Европску унију, подршка самој тој организацији опала је у последњих годину дана и сада износи 44 процента. У Србији је приметна и слаба подршка раду националне Владе или евентуалном уласку земље у НАТО, а чак 35 одсто грађана Србије сматра да власти у земљи знају где се крије Ратко Младић.

У европском седишту организације „Галуп“, која је спровела ово истраживање, кажу да су изненађени падом подршке ЕУ међу грађанима Србије. Андреј Пирка, аналитичар „Галупа“ сматра да је било очекивано да ће та подршка порасти после визне либерализације.

 „Мислим да је у питању општи тренд лаганог опадања подршке ЕУ у региону. Резултати визне либерализације можда нису били довољно опипљиви како би утицали на подршку ЕУ у Србији или Македонији. Један од разлога може бити и економска криза - можда у овом тренутку није толико пожељно припадање клубу који пролази кроз тако дубоке проблеме“, каже Пирка.

Међутим у „Галупу“ истичу да је општа подршка евроинтеграцијама на Западном Балкану и даље висока. У свим земљама, сем у Хрватској, готово две трећине грађана на евентуалном референдуму би се изјаснило за улазак у Унију. То што је у Хрватској, која је најближа чланству у ЕУ, најмања подршка самом уласку у заједницу европских земаља( 43 одсто грађана Хрватске гласало би против, а 38 за улазак у ЕУ), у „Галупу“ објашњавању тиме да је народ све свеснији тешкоћа реформи, што се земља налази дубље у евроинтеграционом процесу.

 „Не“ за улазак у НАТО и признање Косова

У  седишту „Галупа“ у Бриселу кажу да је у Србији и даље врло мала подршка евентуалном приступању земље у НАТО. Тек 13 процената грађана Србије сматра да бу улазак земље у Северноатлантску алијансу био добар потез, док њих 52 одсто не жели да види Србију у НАТО.

И када је реч о Косову, људи у Србији не постају „помирљивији“, наглашавању у „Галупу“. Према њиховим подацима 67 процената Срба сматра да Србија никада неће признати Косово, а расте број оних који се не слажу ни са могућношћу поделе територија.

Истовремено 38 одсто испитаника у Србији, упитаних за мишљење о Ратку Младићу, сматрају да је он патриота , док их 19 процената мисли да је Младић ратни злочинац.

 „И даље постоји врло висока подршка Младићу у Србији“, каже Андреј Пирка. „Изненађени смо са одговором на питање о томе шта људи мисле где се крије Ратко Младић. Око 35 одсто грађана Србије је одговорило да мисле да власти у земљи знају где је Младић, али да не желе да га ухапсе.“

Лоша оцена за политичаре и Владу

Последње истраживање „Галупа“ показало је и да грађани Србије лоше оцењују рад својих власти. Потезе Владе у Србији тако не подржава 65 одсто испитаних. У Хрватској чак 70 процената становништва не подржава мере своје Владе, а у БиХ тај проценат је још лошији (19 одсто подржава, 74 је против).

У „Галупу“ кажу да то може бити „природни феномен младих демократија“. Као позитиван аспект они наводе пораст броја оних који сматрају да постоје политичари или странке које представљају њихова политичка убеђења. Међутим у Србији, то питање је показало да чак 68 посто грађана не види неког политичара или странку који представљају њихове ставове, док их 27 одсто види.

Ипак, Андреј Пирка за Дојче веле закључује да истраживања „Галупа“ показују да, упркос свим проблемима на које указује истраживање, живот људи на Западном Балкану постаје све „ нормалнији и стабилнији“, као и да се у земљама региона развијају функционалне тржишне демократије.

(Дојче Веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер