Дојче веле: НАТО и Србија - за корак ближи?

Одлука да се годишња конференција НАТО, одржи средином јуна у Београду може да утиче на подизање нивоа квалитета и поверења у односима Србије и НАТО, кажу у бриселском Центру за европске политичке студије.

Према првим информацијама, од 13. до 15. јуна Београд ће бити домаћин редовне годишње конференције НАТО и партнерских земаља. Поред 28 делегација земаља НАТО, састанку ће присуствовати 22 делегације земаља чланица „Партнерства за мир“, као и представници држава „Медитеранског дијалога“ и „Истамбулске иницијативе“. Према најавама домаћина, тај највећи годишњи скуп НАТО, биће велика прилика за промоцију Србије, како у политичком тако и у организационом, војном па и туристичком смислу.

Одржавање ове конференције у Београду, 12 година после НАТО интервенције у Србији, има и посебно значење за односе Србије и НАТО, сматра Мајкл Емерсон, аналитичар у Центру за европске политичке студије у Бриселу. „Ова одлука очигледно има за циљ и да се подигне квалитет и ниво поверења у односима Србије и НАТО. Очекивао бих да овај догађај, ако протекне добро, буде од користи приближавању НАТО и Србије“, каже Емерсон.

Западни Балкан обједињен у ЕУ и НАТО?

У најавама овогодишње конференције НАТО и партнерских земаља стоји да ће она бити посвећена разговорима о новом стратешком концепту НАТО као и односима са партнерским државама. Када је реч о стратешком приступу Северноатлантске алијансе региону Западног Балкана, европски аналитичари сматрају да је ту приступ исти као и када су у питању евроинтеграције тих земаља.

„Балкан остаје важан регион како за Европску унију тако и за НАТО у циљу даљег консолидовања стабилности”, сматра Свен Бискуп, аналитичар бриселског Краљевског института за међународне односе. „Очигледно је да би будућност свих балканских земаља требало да буде чланство и у ЕУ и у НАТО. Неким земљама ће бити потребно више времена него другим, али мислим да је пут који стоји пред њима исти за све“,каже Бискуп.

Од земаља некадашње Југославије, Словенија и Хрватска су већ чланице НАТО, Македонија, Црна Гора и условно Босна и Херцеговина, примљене су у Акциони план за чланство, док је Србија у програму „Партнерства за мир“, без формалних аспирација на чланство.

НАТО жели функционалну БиХ

И док у Центру за европске политичке студије у Бриселу кажу да би услов за евентуално приступање Србије НАТО превсходно било решење питања Косова, када је реч о БиХ, проблеми атлантских интеграција те земље идентични су проблемима које она има на свом путу евроинтеграција.

„Заједнице и ентитети у БиХ морају да се договоре како да начине функционалну државу од БиХ. Међу ентитетима постоје озбиљне тензије, уставни проблеми су и даље нерешени. Домаћи политичари би морали да прихвате оно што је потребно за темељно функционисање државе“, указује Мајкл Емерсон из Центра за европске политичке студије.

Када су министри спољних послова земаља чланица НАТО прошле године позвали БИХ да се условно прикључи МАП-у, у Бриселу је то прокоментарисано као још једна корак који може подстаћи реформске процесе у БиХ. Мајкле Емерсон закључује пак да је НАТО свакако заинтересован за БиХ, али да није политички преговарач и да земља мора сама да реши своје задатке.

Ауторка: Марина Максимовић, Брисел

(dw-world.de)