Дојче веле: Лужички Србин поново на челу Саксоније

Станислав Тилих и његова Хришћанско демократска унија (ЦДУ) победници су на изборима за парламент у Саксонији. Тилиха многи пореде са Ангелом Меркел, а то што је он Лужички Србин, грађане апсолутно не интересује.

Некада је Станислав Тилих лично учествовао у традиционалној ускршњој процесији на коњима Лужичких Срба у Лаузицу (Јутроwне јěцхање на горњолужичкосрпском језику односно Остерреитен на немачком). Тада још није био премијер Саксоније. Али од учешћа у тој процесији одавно је морао да одустане због политичког ангажмана у главном граду Саксоније – Дрездену. Ипак, тај католик, кад год је то могуће, не одустаје од недељних, породичних одлазака у цркву заједно са породицом.

Премијер високо у седлу – за Тилиха се то заиста не може рећи. У његовом јавном наступу нема гласног ни видљивог мешања у политику на савезном нивоу, у не тако далеком Берлину. Солидан и чврсто на земљи – то су његове особине уз помоћ којих решава проблеме заједно са својим министрима. Саксонија има стабилан економски развој и то је, поред Баварске, савезна држава са најмањим дугом, а у исто време и са добрим образовним нивоом ученика. О томе колико је све то Тилихова заслуга, постоје различита мишљења. Многи те резултате приписују његовом претходнику Курту Биденкопфу.

„Боља Меркел“

Без обзира на то, Тилих је у Саксонији омиљен. На јучерашњим (31.8.) изборима за парламент Саксоније његова Хришћанско-демократска унија освојила је 39,4 одсто гласова (минус 0,8) и моћи ће да руководи владом иако је питање с ким. Наиме, досадашњи коалициони партнери – либерали (ФДП) нису прешли цензус (3,8%), али је зато евроскептична странка Алтернатива за Немачку забележила одличан резултат – 9,7 одсто гласова.

Тилих не ради много, али представља позитивну политичку фигуру, кажу о 55-годишњем демохришћанину његови политички противници. Увек беспрекорно одевен, он од 2009. сигурном и мирном руком води најмногољуднију источнонемачку савезну државу. Без икаквих приватних афера. Многи га пореде са Ангелом Меркел. Европски посланик, новинар и сатиричар Мартин Зонеборн чак се нашалио: Тилих је „боља Меркел“.

Тилихову победу на изборима 2009. председавајући удружењу Лужичких Срба „Домовина“ (Домоwина) Давид Штатник тада је окарактерисао и као победу те словенске мањине. Лужички Срби већ вековима живе у Лаузицу, откако су се у раном средњем веку одвојили од Западних Словена. Суживот у Лаузицу већ дуго протиче без било каквих проблема. Око 60.000 Лужичких Срба поново имају домовину и залажу се за аутономију. Њихов тачан број може се само проценити због тога што немачки држављани не морају да се изјашњавају о својој националној припадности.

Удружење „Домовина“ било је у време нациста забрањено, а у време ДДР-а Лужички Срби су били промовисани као нека врста узорне мањине. Чак и данас у законима Саксоније и Бранденбурга загарантована им је слобода употребе говора и очувања културе. Ипак, све мање младих сматра себе за Лужичке Србе и све мање њих говори језиком својих родитеља и предака.

„Наш премијер“

Највеће изненађење на изборима у Саксонији представља улазак странке Алтернатива за Немачку у парламент са 9,7 одсто освојених гласова (на фотографији шефица саксонског огранка те странке Фрауке Петри)

Станислав Тилих потиче из породице у којој се о очувању традиције итекако водило рачуна. Тај дипломирани инжењер прикључио се Хришћанско демократској унији 1987. сматрајући да то што говори и немачки и лужичкосрпски може да му помогне у политичкој каријери. „Са господином Тилихом могу да разговарам на нашем матерњем језику“, радује се Давид Штатник. „Његова посвећеност промовисању наше мањине увек је била за поштовање“, додаје председавајући удружењу „Домовина“.

А то што премијер говори и чешки и пољски, свакако да олакшава сарадњу са тим двема земљама које се граниче са Саксонијом.

Грађанима Саксоније сасвим је нормално то што је на челу њихове савезне државе Лужички Србин. Испод његове фотографије је још на изборима 2009. стајао натпис: „Саксонац“. То није била само порука да је један Лужички Србин такође и Саксонац, већ и да је, након два премијера који су потицали са запада Немачке, дошао ред да кормило преузме неко „наш“. Зато је у изборној кампањи за изборе одржане у недељу 31.8. испод Тилихове фотографије сада стајало: „Наш премијер“.

(Дојче веле)