Дојче веле: Хришћани као губитници Арапског пролећа

Хришћанској заједници на Блиском истоку потребна је подршка, самоуверени глас поглавара, организација и надлежних, јер се мало који хришћанин овде осећа сигурним. Политичка нестабилност и талас насиља, приморавају их на бег, већ трећу годину за редом. Хабиб Бадр, главни свештеник Евангелистичке цркве у Бејруту, прилично је забринут за опстанак хришћанске заједнице у региону. „Арапско пролеће је изнедрило радикалне исламистичке снаге које покушавају да наметну свој став свима – и муслиманима и хришћанима. Ако не играте по њиховом, потиснуће вас или убити. Пошто су хришћани на Блиском истоку у мањини, под великим смо притиском. Људи напуштају своје домовине“, каже свештеник Бадр.

Хришћани на мети џихадиста у Сирији

Према незваничним проценама, десет одсто становништва у региону чине хришћани. Најбројнији су копти који углавном живе у Египту (на насловној фотографији). Али хришћана итекако има и у Сирији, где су у посебно незавидном положају, каже Хабиб Бадр. Џихадисти који се боре против Башара ал Асада готово аутоматски сматрају да хришћани подржавају председника Сирије. Тамошњи вештеник Ријад Џарјоур наводи имена цркава које су у Хомсу тешко оштећене или уништене. Незванично је Сирију већ напустило око 800.000 хришћана, а то је четвртина од укупно броја припадника ове верске заједнице.

Страх међу сиријским хришћанима све је већи, прибојавају се ирачког сценарија. Јер тамо је након свргавања режима Садама Хусеина 2003. године на хиљаде хришћана протерано или убијено. Данас их у Ираку има свега 250.000, а то је петина некада прилично велике хришћанске заједнице, подсећа Хабиб Бадр. Ни коптима у Египту није лако. Последњих година се уочава све већа дискриминација и прогањање хришћана, о чему сведоче и извештаји организација попут Амнести интернешнала. Почетком овог месеца поново је повећан број напада налик оним од половине августа, када се на мети радикалних исламиста нашло преко 40 цркава и објеката у поседу хришћанске заједнице.

Скупштина хришћана са Истока

Забринути за своју безбедност, хришћани на Блиском истоку су прошле године основали Скупштину оријенталних хришћана (Скупштина хришћана са Истока). Задатак хришћанске скупштине је да укаже на положај заједнице, да региструје проблеме и учини све што је могуће да их спречава и реши. Прва конференција одржана је недавно, недалеко од либанске престонице Бејрута. Окупио се велики број учесника, представника цркава у региону, политичара и других јавних личности и верника. „Желели смо да створимо јединствен, оријентални, а хришћански идентитет региона. Имајући у виду каква је ситуација на Блиском истоку, требало би да говоримо једним гласом“, поручио је Фуад Абу Надер из маронитске цркве у Либану. Он је један од оснивача Хришћанске скупштине, заједно са свештеником Хабибом Бадром. Идеја о њеном оснивању није оригинална, али је била неизбежна, јер Савет цркава у арапском свету, основан средином седамдесетих, одавно не делује.

Бадр је оптимиста, верује да је могуће пронаћи партнере у муслиманском свету. „Умерене муслимане морамо подстаћи да се супротставе радикализацији, јер су и они жртве. Мора се поново створити клима међусобног разумевања. Због тога је иницијатива сунита неопходна, јер су они највећа верска заједница у региону“, рекао је свештеник из Либана. Изазови су велики. Насиље над хришћанима јесте највећа брига новоосноване скупштине, али изостанак економске перспективе комплетног региона такође је повод за велику забринутост.

Хришћани одобравају залагање црквених званичника, ипак сматрају да би оно могло да буде и веће. „Католичка црква у Либану не чини довољно како би пружила подршку својим верницима“, каже један католик из Либана. „Узмимо на пример трошкове школовања. Хришћанске школе не могу финансирају ионако осиромашене породице. Родитеље би требало ослободити барем дела тих трошкова. То би, уосталом, хришћанске вернике подстакло да имају више деце.“

Аутори: Мона Нагар / Јаков Леон

 (Дојче веле)