Дојче веле: Европске милијарде у грчким беспућима

Тешко је проценити колико новца из Европске уније намењеног опоравку Грчке нестане у мутним каналима. Осим тога бирократија и мањак контроле отежавају истрагу. Али, неки примери показују да је пуно проневера.

Радило се о једном од најспектакуларнијих али и најспорнијих процеса протеклих година у Грчкој. Крајем јуна девет професора и високих намештеника Универзитета Пантеон из Атине осуђено је на високе затворске казне. Особље универзитета је осуђено јер су деведесетих проневерили осам милиона евра намењених науци и истраживањима. Новац Европске уније завршио је на приватним рачунима професора. Да ствар буде гора, оптужени су делимично играли и важне политичке улоге. Тако је некадашњи ректор Димитрис Констас предводио грчку делегацију при Савету Европе.

У грчким медијима се већ дуже време провлаче пикантни детаљи ове афере. Тако је књиговођа универзитета возио Ферари а новац намењен науци трошио се на луксузна уређења викендица оптужених. Упркос свему, оптуженима немају осећај кривице. Они додуше признају превару али тврде да су за њу одговорни други и да је процес против њих политички мотивисан. Оптужени су најавили да ће се жалити против пресуде и да ће ићи до Европског суда за људска права. Једно је међутим сигурно: случајеви попут афере Пантеон само су врх леденог брега. Годинама су средства из Брисела завршавала у мутним каналима а њихово праћење је, због гломазне бирократије, готово немогуће.

Не постоји преглед издатака

Али новац нестаје бестрага не само у подручју науке него и привреде. Како пише дневни лист „Та Неа“, од 1989. па до данас се из ЕУ у Грчку слило преко 90 милијарди евра економских потицаја. Но добар део овог новца је пропао или у бесмисленим или једноставно непостојећим пројектима. Некадашњи државни секретар у Министарству економије Јанис Цукалас и данашњи члан Европског парламента тврди да до дан данас не постоји уверљива студија о томе где је завршио новац из европских фондова. „Сигурно, ако погледате све те ауто-путеве, подземне железнице и аеродроме постаје јасно да се нешто и учинило, што је и добро за ову земљу. Ал нигде не постоји преглед укупних издатака и прецизног стања у којем се налазе пројекти“, закључује Цукалас.

Маштовити маслинари

Најбољи пример за нетранспарентне пројекте су многобројне задруге маслинара, посебно на острву Криту. Ове задруге су деценијама род приказивала много већим од стварног како би побрале што више новца из фондова ЕУ. Доказ за то није могуће наћи јер још увек не постоје ефикасни контролни механизми када су у питању пољопривредне субвенције. Грчки маслинари су тако годинама објављивали извештаје која је могла контролисати само управа задруге. Но за то, како пише дневник „Та Неа“, често није било воље ни мотивације.

Аутори: Јанис Пападимитриу / Ненад Крајцер

(Дојче веле)