Дојче веле: Аргентини се црно пише

 Аргентина је поновно на ивици банкротства. Али уместо да преговара са међународним повериоцима, аргентинско руководство се радије представља као жртва међународне завере. А грађани једва крпе крај с крајем.

Весници нове кризе

Картонероси су можда највидљивија последица кризе у Аргентини. По први пут су се појавили 2002. године, након последњег државног стечаја. Тада су многе породице средњег сталежа преко ноћи осиромашиле и није им преостало ништа друго него сакупљање отпада. Картонероси су тринаест година касније поновно у повећаном броју на улицама и подсећају на велики државни банкрот, који прети Аргентини. Међутим, ситуација је овога пута нешто другачија. Данас су дугови Аргентине много мањи. Мада један чудан спор са „хеџ фондовима“, који располажу старим аргентинским обвезницама, земљу гура у нову пропаст.

Недавно је један суд у Сједињеним Америчким Државама, Аргентину осудио на плаћање казне у висини од 1,3 милијарде долара. Али ни та свота није суштински проблем. Проблем је у томе што Аргентинска влада одбија исплату овог дуга, јер тврди да би то отворило Пандорину кутију и повукло захтеве за исплатама дела дуга, којег су се повериоци 2002. одрекли како би уопште добили део својих средстава. У том случају би на терет Аргентине пало 120 милијарди долара што би земљу заиста отерало у стечај.

“Непријатељи споља”

Али то није пресудно, проблем лежи негде другде. Аргентинској привреди не иде добро. Економија не остварује раст још од 2011. а Влада нема механизме за заустављање инфлације, него се за наклоност бирача бори скупим и често бесмисленим јавним инвестицијама. Ситуација би се, како сматра Палма Кане из саветничке компаније „Фирмадос“, након државног банкрота додатно погоршала. „Тада би, због правне несигурности, инвеститори у још већем луку заобилазили Аргентину. Земља би пала у изолацију што би погубно деловало на привреду“, тврди Кане. Међутим, уместо да спроведе реформе, које су већ одавно требало да остварују учинак, председница Аргентине, Кристина Фернáндез де Кирхнер, дрвљем и камењем удара по имагинарном непријатељу Аргентине споља, који прети њеној суверености и социјалном развоју.

На врху листе непријатеља су хеџ фондови, а помиње се и Међународни монетарни фонд или једноставно „Запад“. У борби за популарност и подршку бирача, Влада не преза ни од фалсификовања статистике, па су тако инфлација и стопа сиромаштва према државним проценама, далеко ниже него оне које објављују независни стручњаци.

Средњи сталеж сакупља сировине

За пораст цена влада окривљује власнике ланаца супермаркета и пољопривреднике, који свесно не пуштају производе у промет како би подигли цену, јер „им никад није доста“. Даљњи корак је владина акција замрзавања цена за основне животне намирнице. Потрошачи за сада немају никакве користи од таквих акција, јер тих производа често ни нема у радњама. Истовремено индустријска производња пада. Тренутно је мало грађана спремно за веће инвестиције попут аутомобила. „Проблем је у томе што се Аргентина последњих година није баш понашала као узорни дужник. Као неко коме се може веровати. И због тога се многи питају у којој мери данас могу имати поверења у Аргентину“, закључује економиста Фаусто Споторно, аналитичар у саветничкој агенцији "ОЈФ & Асоциадос".

Председница Кирхнер, у међувремену, много енергије троши на истицање заслуга своје владавине. Последњих десет година колико су она и њен покојни супруг Нéстор били на власти, Кристина назива „успешном деценијом“. Ствара се утисак привредног бољитка. С обзиром на то да званична граница сиромаштва, подразумева 1780 пезоса (око 180 евра), па тако једна породица „картонероса“ са приходима од око 480 евра, важи за средњи сталеж.

(Дојче веле)