Дојче веле: Арапи – туристи или будући становници БиХ?

 Број арапских туриста у Босни и Херцеговини из године у годину расте. Неки тврде да је то добро за туризам и свеукупни развој земље, а други су забринути због арапске куповине земљишта.

Кувајћанин Абдул Меџид у Босни и Херцеговини се осећа „врло угодно“. „Дошао сам овде као туриста. Ово је веома лепа земља и људи су веома добри. Сада сам у Сарајеву, али сам био и у Травнику и још неким градовима. Одушевљен сам оним што сам видео. Уживам у босанској клими и босанским планинама, рекама и језерима“, каже Абдул Меџид за ДW. Бедр Ал-Шемри је из Хаила, града у Саудијској Арабији. За разлику од Абдула Меџида, Ал-Шемри размишља и о куповини земљишта у БиХ. На питање зашто, одговара врло конкретно: „Погледајте ово зеленило, ове планине које нас окружују. Све ове реке, језера... Клима је овде тако освежавајућа, а у Саудијској Арабији је веома вруће.“

Са Абдул Меџидом и Бедр Ал-Шемријем разговарали смо у сарајевском насељу Илиџа. Улице Илиџе, али и централних градских подручја, овог лета преплављене су и гостима из арапских земаља. Сарајево је и 2016. године главна дестинација арапских туриста у БиХ, али их ове године у већем броју има и у другим градовима. Ал-Шемри каже да је био и у Мостару и Бихаћу, градовима за које има само речи хвале. Гости из арапских земаља уочљивији су од других туриста. Арапске жене углавном су потпуно покривене, односно одевене су у бурке. Илиџанске кафане и ресторани пуни су арапских туриста, а ценовници и друге понуде, као и огласи на оближњим објектима често су штампани и на арапском језику. Локални бизнис потпуно је прилагођен новој врсти потражње. У кафанама које рачунају на арапске туристе, више нема алкохолних пића, упркос негодовању локалних љубитеља „добре капљице“. Арапске породице радо се одмарају и на трави илиџанских паркова, где многи обављају и молитву, када за то наступи време.

Локално становништво о арапским туристима

Готово неприметно локално становништво има подељена мишљења о арапским туристима. „Нисмо против Арапа! Драго нам је што туристи долазе, одакле год да долазе, али Арапи су специфични. Доносе паре, али не поштују прописе. У Сарајеву тренутно цвета градња скупих објеката, а купци су махом Арапи. У БиХ је све више сиромаштва и бесперспективности, а за Арапе се праве апартмани, њима се наши општински челници клањају и додворавају, допуштајући им и оно што локалном становништву иначе није дозвољено“, каже један становник Илиџе који није желио да му наводимо име (Ј.К). „Ко нам је крив кад ништа своје не ценимо. Једино нама паркови не служе да у њима уживамо. У другим метрополама, нпр. Бечу, људи најнормалније леже у парковима, а ми се чудимо и 'крстимо' што се Арапин изврнуо у парку на Илиџи“, истиче А.Д.

А.М. нема ништа против Арапа, докле год они поштују норме понашања и законе. „Но, бојим се да они не поштују ни једно ни друго. Ако босански муслиман не клања на ливади у парку, не видим зашто би то било дозвољено било којем Арапину који дође у ову земљу. Начин на који долазе до некретнина под лупом је безбедносних агенција што даје основа за сумњу да им ни поштовање наших закона није јача страна. Ти људи отварају фирме, али не запошљавају, већ купују оно највредније што имамо, нашу земљу, где граде елитна насеља само за себе, изолована од обичног пука. Од свега тога ми имамо само краткорочну финансијску корист. Наши властодршци не брину о томе шта ће нам то донети у будућности, јер они ионако не мисле даље од свог мандата“, каже А.М.

Куповина некретнина

Због тога цене некретнина у БиХ расту, а власници земље у околини Сарајева задовољно трљају руке. Раније су у продаји атрактивних локација у околини Сарајева предњачили Срби, а сада су се у бизнис укључили и сви остали, укључујући и локалну власт. Последњих дана месеца августа велика медијска прашина подигла се око продаје земљишта, наводно у водозаштитној зони на Врелу Босне, популарном сарајевском излетишту и омиљеној арапској дестинацији. Општина је на тој локацији Кувајћанима продала око 580 квадратних метара земљишта, по цени од 75 марака по квадратном метру. Како је реч о локацији у непосредној близини водозаштитне зоне, одакле се водом снабдевају становници Сарајева, реаговала су бројна еко-удружења, упозоравајући да би било каква градња на спорној локацији могла довести до нових поремећаја у снабдевању Сарајева водом.

Земљу у Сарајеву и другим градовима БиХ највише купују Кувајћани, те држављани Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина и Саудијске Арабије. Арапски заљубљеници у природне лепоте БиХ земљу купују преко специјализованих агенција за промет некретнина. Према важећим законима у Босни и Херцеговини, страни држављани могу да купе некретнину у БиХ ако у тој земљи имају регистровану фирму, па су такве фирме у Сарајеву почеле да ничу „као печурке после кише“. Сумња се да су многе фиктивне, односно да им је приоритет куповина земљишта, а не улагање у привреду БиХ. Критичари упозоравају да би све масовнија продаја земљишта Арапима и масовно насељавање Арапа у БиХ могло да има и негативне последице.

Политика и бројке

Није требало дуго да прича о Арапима у БиХ добије и политичку димензију. Националистички кругови у Републици Српској тврде да је на делу својеврсна „исламизација“ Сарајева и Федерације БиХ. У таквим је изјавама предњачио актуелни председник РС Милорад Додик, истичући да је реч о „политичком пројекту“ који за циљ има промену етничке слике БиХ. Арапи су, у међувремену, према незваничним информацијама, почели да купују и земљу у Републици Српској.

У месецу јулу 2016. године Кантон Сарајево посетило је око 45.000 туриста. Од тог броја, највише страних туриста било је из Турске (16 одсто), Уједињених Арапских Емирата (11,9 одсто), Саудијске Арабије (5,2 одсто), Кувајта (4,5 одсто) и Хрватске (4,3 одсто). У Туристичкој заједници Кантона Сарајево нема политизације. Све се посматра кроз конкретне бројке, ноћења и новац који арапски туристи остављају у БиХ. Портпаролка Заједнице Асја Хаџиефендић-Мешић подсећа да је Сарајево најзначајнија туристичка дестинација у БиХ и региону, и да је потребно да град и држава прошире и унапреде своје туристичке капацитете, и то не само због арапских туриста. Према подацима Агенције за статистику БиХ, ту земљу је у првих шест месеци 2016. посетио 505.991 туриста, што је за осам одсто више него у истом периоду 2015. године, а најбројнији су туристи из Хрватске, Турске, Србије, Италије и Словеније.

(Дојче веле)